Plivao sam pored krokodila!

SA 16 godina pridružio se Britanskoj kraljevskoj inženjeriji, sa 18 već je bio na vojnoj dužnosti u Severnoj Irskoj, sa 20 u Makedoniji, a iduće godine već je bio član Britanskih kraljevskih marinaca. Entoni Midlton već nam je poznat iz serijala "SAS: Pobeđuje ko se usudi", koji smo prošle jeseni gledali na Vajasat eksploru. Tamo je bio glavni instruktor specijalnih snaga, a sada nam stiže ponovo, u avanturističko dokumentarnoj seriji "Beg" (Vajasat eksplor, sredom od 21.45). Kroz pet epizoda, zasnovanih na istinitim događajima, pratićemo grupu vrlo sposobnih inženjera, koji se nađu usred neke bezizlazne situacije. Od njih će se očekivati da pronađu način kako da iz nje pobegnu, praveći vozilo za beg od olupina koje zatiču. Vođa ekspedicije je Entoni Midlton, sa kojim smo imali mogućnost da ekskluzivno razgovaramo.

* Šta ste iz dugogodišnje vojne prakse primenili u radu na seriji "Beg"?

- Pa, imam vojno i mornaričko poreklo, a u to spadaju i specijalci. Nedavno sam bio u kraljevskoj inženjeriji, pa imam i osnovna tehnička znanja, znam kako se stvari sastavljaju i kako treba da rade. Ali kad treba zaista prionuti na posao, inženjeri preuzimaju posao.

PROČITAJTE JOŠ -Arktička ekspedicija Rusije prva stigla do Novosibirskih ostrva

Moja uloga je bila da držim tim na okupu, držim ih izvan opasnosti i da im, na kraju krajeva, pomognem da prežive, jer su ti ljudi navikli na svoje radionice. Navikli su da budu u svojim zonama udobnosti, da imaju alat na raspolaganju i da rade na nivou na kom su sami sebi šefovi. Moj posao je, dakle, bio da ih pretvorim u složan tim, kako bi mogli da naprave vozilo kojim bi pobegli.

* U specijalnim snagama sigurno ste imali i obuku preživljavanja, koliko vam je ona pomogla u seriji?

- Deo s opstankom je zapravo bio veoma važan. To je bilo prisutno u svim tim situacijama, bilo da su nas bacili u džunglu ili na Arktik, bilo gde - prvi zadatak nam je bio da ostanemo živi kako bismo pobegli. Preživeti prvih 24 sata bilo je ključno da se uverimo da ne samo što možemo da održimo sebe u životu već i da održimo taj život.

PROČITAJTE JOŠ - Najekstremnija balkanska avantura na krovu boga Peruna

I ne samo da bismo pobegli, već da bismo ispravno funkcionisali i uspeli da razmišljamo kao tim, da bismo postali ekipa koja može smisliti nešto genijalno. To nije bio jedan od onih slučajeva kad treba nešto sklepati, pa isprobati. Imali smo jednu priliku da sastavimo pristojno vozilo, da proverimo da li je to izvodljivo i je li pogodno za svaki teren pred nama.

* Da li ste već nekada, pre snimanja, pokušali da od nekih otpadaka napravite nešto korisno?

- Da. Mogu još da dodam nešto o mojoj avanturi opstanka - bio sam u situaciji kad sam morao da napravim neku vrstu, pa, ne baš vozila, ali morao sam praviti, znate, takozvana uradi sam skloništa, uradi sam kuvala, kao što su kuvala na petrolej, uljane grejalice i takve stvari. Ja sam, dakle, stručniji za opstanak i avanturu nego za inženjerske stvari.

* Šta vam je predstavljalo najveći izazov u radu?

- Najteže je bilo od tih ljudi napraviti tim. Morate se setiti da su ti ljudi inženjeri najrazličitijih profila - neki se bave svemirom, železnicom, aeronautikom, a imamo i inženjere mašinstva i elektrotehnike. Postoji tako mnogo rodova. I svi oni su toliko navikli da budu dobri u tome, da sprovode u delo svoj plan, da je bilo baš teško naterati ih i da barjednu pesmu otpevaju zajedno. Zato što su mislili da su njihove ideje najbolje i toliko su navikli na uspeh da, čim bi nešto sitno pošlo naopako, poput zamene dela vozila, ili vraćanja na početak, bilo je veoma teško motivisati ih da se vrate u igru. To je, samo po sebi, bilo izazovno, navesti tim da radi efikasno kao jedna jedinica.

* A najveću pretnju?

- Što se tiče sredine, tu i leži opasnost. Ako ste u džungli, tu su voda, insekti, krokodili. Plivao sam pored krokodila do džungle, što ćete videti u jednoj od epizoda. Opasnost je, dakle, bila veoma stvarna. A na Arktiku ima mnogo toga, počevši od same klime. Svaka epizoda i svaka sredina donosile su nove opasnosti i rizike, a na meni je bilo da sve olakšam i pobrinem se da svi budu dobro.

* Kada ste osetili najveći strah i zbog čega?

- Tri puta sam bio u Avganistanu, u Iraku, Severnoj Irskoj, Makedoniji, na Kosovu i plašio sam se da će me upucati, to je jedan od najvećih strahova koje sam morao pobediti. Navikao sam na vrlo ekstremne situacije i zato sam bio vođa ovih grupa i projekata. Bilo je ispravno da nastupim kao njihov vođa i provedem ih kroz poteškoće.

* Možete li da kažete nešto konkretnije o svojim iskustvima na Kosovu ili u Makedoniji?

- U Makedoniji sam bio 2001. Postavljali smo blokade da bismo oduzeli vatreno oružje pobunjenicima, što se zvalo Specijalna jedinica "Žetva". Blisko sam sarađivao i sa francuskom Legijom stranaca na raščišćavanju minskih polja i postavljanju tih blokada, kako bismo mogli da oduzmemo vatreno oružje i sprečimo građanski rat. Da, proveo sam šest meseci u makedonskom hotelu, koji je očigledno bio paravan.

* A Kosovo? Sećate li se nečeg odatle?

- Da, s tom razlikom što je na Kosovu to bila mirotvorna misija. Po tome se razlikuje od događanja u Avganistanu ili u Iraku.

* Šta ste novo naučili snimajući "Beg"?

- Nikada ranije nisam sarađivao sa ženama. Uvek sam bio u organizacijama u kojima su pretežno muškarci, većina moje vojne karijere bila je pešadijsko služenje na frontu, a to je, znate, potpuno muška stvar, te je saradnja sa ženama za mene bila potpuno novo iskustvo. U početku sam mislio da ću morati da pripazim na izvesne pojedince ili da ću morati da delim zadatke uzimajući u obzir pol, ali do toga uopšte nije došlo. Neke devojke su bile baš sposobne - zadaš im zadatak, ostaviš ih, a one sve obave bez obzira na to koje su struke. Baš je bilo osvežavajuće saznati kako uopšte nije važno kog si pola, ko si, da li si crn ili beo, ružičast... Potpuno je svejedno.

NAPREDAK ZA ŽENE

* KOME će najviše koristiti ova serija?

- Ovo je na neki način slavljenje britanske inženjerije, slavljenje mladih, darovitih inženjera. Ipak, mislim da je važno i sve to u vezi s polovima, što se dotiče i žena i muškaraca u inženjerskom svetu. Ovo je pozitivan napredak za žene, ali je svakako slavljenje britanske inženjerije.