Bojan Krivokapić: Moram da odbranim Stefana

PRE nego što je odlučio da se predstavi na sceni, Bojan Krivokapić je gotovo bio siguran da će, pošto se dugo bavio sportom, upisati DIF. Ipak, dva meseca pred prijemni, odlučio je da otvori vrata Akademije i iskuša svoj talenat. Gluma je, kaže, za njega posebna zato što mu pruža privilegiju da izgovara neke genijalne misli koje ljudi mogu da čuju i dožive katarzu. U dosadašnjoj karijeri ne bi ništa menjao, ne zato što je sve bilo predivno, već zato što je njen put bio onakav kakav je i trebalo da bude. Bilo je, lepih stvari, manje lepih, pa i ružnih, ali, ističe, to je sudbina svakog glumca i to je u redu.

Već izvesno vreme Bojan privlači pažnju javnosti ulogom u seriji "Istine i laži" (Prva TV), koja je još na početku snimanja najavljena kao hit, a od kad se emituje beleži odličan rejting.

PROČITAJTE JOŠ - Geni zavladali i na sceni

- Uspeh "Istina i laži" je u tome što priča nije pretenciozna, već se bavi svakodnevicom. Osim toga nije dramatična, jer koliko vidim, teške teme ne privlače publiku. Očigledno je razlog tome to što ljudi jedva spajaju kraj sa krajem, pa im ne treba još da i na ekranu gledaju slične priče. Naravno. Ima u seriji i ozbiljnih dramskih scena, odlično odigranih, ali, ipak, gledalac se na kraju svake epizode oseća relaksirano. Verujem da je publici zanimljivo i to što vide dosta novih lica, a ne stalno iste glumce u kadru. Jer ovde vlada neshvatljiv običaj da nekolicina glumaca igra sve, kao da drugi ne postoje, što je, iskreno rečeno, veoma glupo. Ova serija je i u tome priličan izuzetak, a to nije zanemarljivo.

* Tumačite lik Stefana Filipovića koji po svemu pripada grupi "loših momaka". Da li postoji ijedan razlog s kojim biste mogli da ga odbranite?

- Lik Stefana jeste izazov za mene, jer nas dvojica nemamo nijednu dodirnu tačku. On je beskrupulozan, predatorski nastrojen prema ženama, novcu, i čovek koji je u suštini kriminalac, možda ne u onom uličarskom maniru, ubistava i ostalog, ali tu je za sve vrste malverzacija i krađu. Ali meni je kao glumcu obaveza da odbranim svaki lik, inače to što radim ne bi bilo uverljivo. Moj drug sa klase Ivan Zekić je dao odličnu definiciju za to - "rezon tog lika mora da postane tvoj, i moraš da ga razumeš da bi ga odbranio".

* Šta još možemo da očekujemo od Stefana u narednim epizodama? Da li će možda skinuti masku koja mu je poslužila kao mehanizam odbrane?

- Stefan će u narednim epizodama da deluje slično kao i do sada, bez preteranih skrupula. I ja lično očekujem da će postati još opasniji, kada je reč o preotimanju firme Radeta Božića. Ne mislim da Stefan ima bilo kakvu masku. On u svom bezobrazluku, samoživosti i poigravanju sa svima ostalima je spreman da ide do kraja. Jer su mu, čini mi se, jedino pare važne.

* U ovoj priči sve vreme provlači se i jaz između generacija i poređenje sa tim kako je bilo nekada. Ali sve je realnija priča da su današnji klinci, iako su donekle možda više svoji, nekako otuđeniji.

- Današnji klinci i generalno mlađa generacija je otuđena, pošto su društvene mreže potpuno preuzele primat nad realnim životom. I ako nisi na nekoj od njih, to je kao da si mrtav, a to je strašno. Nebrojene su situacije da nekoliko mladih sedi za istim stolom, kao izašli su na piće, a svako pilji u svoj telefon. To je tužno.

* Igra istine i laži u životu nas stavlja pred razna iskušenja, kako se vi snalazite u njoj?

- Ja ne lažem, jer nemam ni razloga za to, niti vodim takav život, gde bi mi laž bila potrebna kao sredstvo. Što se tiče onih koji je koriste, trudim se da sa takvima ne provodim vreme. A televizija i reklame nas sve zajedno lažu, onako u paketu.

* Popularnost ste stekli ulogom fudbalera Momčila Đokića Gusara u ostvarenju Dragana Bjelogrlića - "Montevideo, bog te video". Biti deo ovakvog projekta ogromno je iskustvo, koliko vam je ono značilo?

- Učešće u takvom projektu značajno je za svakog glumca, ne samo mladog. To je produkciono ozbiljno urađeno, pa i rediteljski i glumački, sa nekoliko vanserijskih uloga, pre svih Petra Strugara i Branka Đurića. Taj projekat je i vratio publiku u domaće bioskope i to ga, kada je reč o našoj kinematografiji, zaista čini vanserijskim.

* Koja uloga bi vam sada bila izazov?

- Odavno sam prestao da razmišljam koju ulogu bih voleo da odigram, već onu koju dobijem trudim se da uradim najbolje što mogu. Ali u dramskoj književnosti postoje moja dva favorita, a to su Merkucio iz "Romea i Julije" i Markiz od Poze iz Šilerove drame "Don Karlos". Za mene je to sam vrh, kada je reč o dramskim likovima.

PROČITAJTE JOŠ - Krivokapić: Mladima je lako manipulisati

* Koje ste lekcije kad je reč o glumi naučili od oca, našeg poznatog glumca Miodraga Krivokapića?

- Od oca sam naučio da svoj posao shvatam vrlo profesionalno, gotovo vojnički. Kao i to da ništa nije prolaznije od glumačke slave, te stoga da ako budem u prilici da snimim nešto što je gledano, ne uzlećem previše. On je, pored toga što je veliki profesionalac i sjajan glumac, takođe i divan kolega. Mene rad sa njim relaksira. Trenutno sam privilegovan da zajedno igramo u "Kralju Liru" u okviru "Kazališta Ulysses" na Brionima u Hrvatskoj. Lira igra Rade Šerbedžija, moj otac je Gloster, a ja sam sin Edgar. Tako da je to i sa te strane vrlo neobično. Ta predstava je poseban doživljaj i za glumce i za publiku. Lično mislim da sam u toj ulozi najviše pokazao, kada je reč o mojoj dosadašnjoj karijeri. I hvala na poverenju Radetu Šerbedžiji i Lenki Udovički.

PORODICA NAJVEĆA RADOST

* UMETE li da uživate u životu i šta uvek može da vam popravi dan?

- Da, i to u najobičnijim stvarima - šetnji i druženju sa porodicom, to su mi najveće radosti. Raspoloženje mi uvek poprave osmesi moje supruge Taise i ćerkice Nevene. Mislim da čovek više od toga ne može, i ne sme da traži.