Miloš Samolov: Mamurluk čeka novu godinu

KAO malo koji glumac, sa svega nekoliko izgovorenih reči, Miloš Samolov (43) ume pred gledaoce da prostre sve dubine lika kojeg tumači. Stoga, on ne samo da nije "Nigde", kako glasi naslov najnovijeg ostvarenja Predraga Velinovića (u kojem igra Bureta), već je, naprotiv, svuda. U "Senkama nad Balkanom", s kojima smo se u nedelju rastali, gledali smo ga kao vlasnika "Kafane kod Nišliju", u seriji "Sumnjiva lica" on je Žika, u "Komšijama" Sima. Ove godine trebalo je još da ga vidimo na velikom platnu kao Šuleta u "Četiri ruže" Vasilija Nikitovića, ali i na TV-u kao Šabana u "Mamurlucima". Na samom početku, Samolov objašnjava zašto se ova serija, koja se oslanja na film "Stado", još nije udomila na nekoj televiziji:

- "Mamurluci" su trenutno u hibernaciji. Čekamo neka bolja vremena da se dobro udamo. Nikola Kojo, tvorac filma "Stado" i serije "Mamurluci", uz reditelja Srđana Dragojevića, dao je sve od sebe, ali očigledno ima moćnika kojima se ova tema ne dopada. Što se "Četiri ruže" tiče, film je u montaži i nadam se da će konačno, posle nekoliko godina snimanja, uskoro imati premijeru.

PROČITAJTE I: „Senke“ gledala trećina Srbije!

Ako su do sada vaša lična karta bili filmovi "Parada" i "Čekaj me, ja sigurno neću doći", šta bi onda bila uloga u "Senkama nad Balkanom"? Neka promena adrese u njoj, recimo?

- (smeh) Eto, dobio sam dozvolu da otputujem u Niš.... Pre svega, Niški je jedna dobro napisana i vođena uloga koja ima preciznu predistoriju. Čini mi se da su ključ uspeha serije temeljna bavljenja likovima i odnosima. Nema bolje stvari za glumca nego kad tačno zna šta bi trebalo da odigra, a to danas, verujte mi, nije često slučaj. A "Senke" su takav projekat da vam je čast da budete makar njegov mali deo. Ozbiljna se prašina digla oko njega, tako da se nadam da će naš konj još dugo da juri.

PROČITAJTE I: Miloš Samolov: Holivud na naš način

* Mnoge gledaoce je Bjelogrlićeva serija inspirisala da počnu da istražuju taj deo naše istorije - boravak kozaka u Srbiji, delove Beograda koji više ne postoje, put opijuma, razvrat... Da li je nešto od toga i vas iznenadilo?

- Mnogo toga me je iznenadilo. Nažalost, u školama nismo baš temeljno učili o ovom periodu istorije, tako da su sada ovo za mene potpuno nove informacije, a istinite. Serija je, između ostalog, i oda vremenu o kom nezasluženo malo znamo.

* Čak i prilično mračnu atmosferu "Senki", u kojoj se olako ostaje bez glave, vi osvetljavate zrnom humora. Šta presuđuje da vam reditelji mahom daju role šaljivdžija i "dobrica"?

- Trudio sam se da u "Senkama" odigram slojevitu, životnu ulogu, koja nije samo u funkciji događaja i konkretnih situacija koje su za vlasnika kafane u tako surovom okruženju svakodnevica. A što se reditelja generalno tiče, voleo bih kada bi kastinzi koje prave bili otvoreniji, samim tim bi možda videli da u glumcima čuče još neki likovi, koje do sada nisu viđali. Retko kad se usude da eksperimentišu i uglavnom se vode "dobro oprobanim receptom". Mislim da se time sužava mogućnost da glumac napreduje, a stvara se i utisak ponavljanja uloga.

* Da li ste lako savladali niški dijalekt?

- Niški dijalekt je izuzetno poseban i težak. U početku mi nije bilo lako da ga do kraja usvojim, ali sam imao veliku pomoć pisca lika Niškog, Dejana Stojiljkovića, koji je i sam Nišlija. On je toliko autentično i niški do kraja napisao tu ulogu. Puno su mi pomogli i stalno me ispravljali i moje drage Nišlije i kolege Jasminka Hodžić i Miša Stanimirović.

PROČITAJTE I: SERIJA “SENKE NAD BALKANOM”: Blaćenje jadnih ruskih izbeglica

* U prvoj epizodi videli smo da Niški na zidu kafane uporno drži sliku kralja Milana Obrenovića, iako je na vlasti Aleksandar Karađorđević. Imate li išta zajedničko sa likom koji tumačite, možda njegovu buntovnu narav?

- Imam dosta toga. Najčešće sam protiv aktuelne vlasti. Nekako sam u duši opozicionar i volim da se bunim. Mislim da je to zdrav i društveno koristan stav. Pa, njihovo je da rade, ali je i naše da ukažemo na ono što nije dobro. Ako se previše ućutimo, to znači da nešto nije kako valja.

* Igraćete u još jednoj istorijskoj seriji, Ćosićevim "Korenima". Radnja je smeštena u neku deceniju pre "Senki", upravo u doba vladavine Milana Obrenovića. Eto nekih "znakova pored puta" za vas, zar ne?

- Da, čak je i lik kog igram u "Korenima" opozicionar. Raka apsandžija glasa za radikale u obrenovićevskoj Srbiji. To je čovek koji svoj vek provodi u zatvoru, čuvajući ga. Dovoljno je mudar da se ne zameri zatvorenicima, jer - treba u malom mestu do kraja živeti sa njima, ali i dovoljno oštar i autoritativan zbog prirode posla. Poseban odnos ima prema Aćimu Katiću, sa kojim provodi najviše vremena u surovoj tamnici.

* Verujem da je Mira Banjac, u čijoj ste klasi završili glumu, imala šta da vam kaže proteklih godina povodom vaših uloga. Koju je naročito nahvalila?

- Uglavnom me je kudila (smeh). Mira Banjac je posebna ličnost u mom životu. Ne samo kao neko ko me je učio ovom poslu ili kao jedna od naših najvećih glumica svih vremena, nego i onako intimno, ljudski. Uvek se iskreno izrazgovaramo kad se vidimo i jedva čekam neki sledeći zajednički posao.

* Ako bi sada trebalo da ocenite kakva vam je bila ova godina, šta biste rekli: čega je moglo biti manje, a čega više u njoj?

- Bila je veoma burna za mene, puna uspona i padova, ali ako je sumiram na kraju, jedna od kvalitetnijih u svakom smislu. Naučio sam neke stvari koje mi nisu bile ni na kraj pameti.

U "Senkama nad Balkanom" sa Draganom Bjelogrlićem Foto N. Fifić

* Kako najradije provodite novogodišnje praznike? Verovatno je taj događaj modifikovan otkad ste postali roditelj?

- Jeste, veoma se promenio. Novogodišnje praznike ću provesti sa svojom porodicom. Iskreno, jedva čekam da odemo iz Beograda na nekoliko dana i da uživam u snegu, ako ga bude.

* Očito je da ste veliki gurman, tokom letnjih meseci volite da boravite kraj reke... Opišite jedan hedonistički dan koji je potpuno po vašoj meri.

- Jao, nemojte o hedonizmu, bolna tema.... Previše ga je u meni (smeh). U pravu ste, gurman sam i hedonista, ali se stalno trudim da povučem granicu do koje smem da idem. Ipak mi je najveći hedonizam dan u porodičnom i prijateljskom okruženju, u prirodi. Volim da pobegnem iz grada i koristim svaki trenutak da to i uradim. Lakše je čoveku kad gleda u drvo, umesto u nervoznog vozača.