Isidora Minić: Moja Gorče je kao minjon

JOŠ odmalena Isidora Minić je bila okružena umetnošću. Kao ćerka naše velike glumice Nede Spasojević i poznatog slikara Baneta Minića, ali i unuka glumca Milorada Spasojevića, oduvek je predosećala kako će izgledati njen životni put. Kako je rasla tako su se menjale i želje - kao devojčica htela je da bude balerina, potom i kostimograf, a zbog velike ljubavi prema putovanjima maštala je i o poslu turističkog vodiča. Ali kad je došao taj trenutak da mora da se opredeli, odlučila je da iskuša svoj glumački gen. Imala je 17 godina kada se pojavila na prijemnom ispitu na FDU i prošla ga je iz prve. A da nije, pitanje je da li bi se ikada više pojavila pred vratima Akademije, jer nije joj, ističe, padalo na pamet da se inati i konkuriše sve dok je ne prime. I tako je ušla u svet glume. Do tada ga je donekle poznavala, jer ga je od detinjstva živela i na sceni i iza nje, ali je, otkriva nam, tek na fakultetu osetila sve čari glume i potpuno je zavolela.

Šarmantnu glumicu trenutno gledamo u seriji "Psi laju, vetar nosi" (RTS) koja već nekoliko subota privlači veliku pažnju publike.

- Ova priča je nešto potpuno drugačije od svega što gledamo na našim televizijama. Trenutno se snima mnogo serija i ponuda je veoma raznolika na svim kanalima, ali drago mi je što je rediteljka Jelena Bajić Jočić pronašla svoj put. Imala je dobru ideju, posebnu, i iz nje izvela komediju karaktera gotovo do apsurda kakva trenutno ne postoji na našem TV tržištu. Radnja je veoma zanimljiva - nose je ljudi sa margine, smešteni na periferiji grada, koji jure trbuhom za kruhom. A to je negde i stvaran život većine stanovnika ne samo ovog grada, već cele zemlje.

* U seriji igrate Gorče. Kažite nam nešto više o njenoj sudbini.

- Rediteljka je želela da taj lik bude kao minjon u celoj muškoj podeli uloga i stalnoj porodičnoj ekipi. Ja Gorče doživljavam kao deo te velike familije. Ona je vedra, vesela, odana i verna svom mužu, a zajedno su pravi domaćini u pogrebnom preduzeću. Pošto uloga nije velika, potrudila sam se da bude dovoljno upečatljiva i primećena među ostalim karakterima koji imaju mnogo više prostora u ovoj priči.

* Junaci serije su mali, obični ljudi koji su se nasukali na obode metropole u potrazi za srećom. Kako ste ih vi doživeli?

- Svi su veoma veseli, optimistični i puni života. Žive sa željom da i njima jednog dana sine sunce. I taman kad pomisle - evo ga tu je, samo što nije, ono nikako da zasija pravim sjajem. Radoš Bajić je uspeo da kroz scenario pogodi tu emociju koja je uvek intrigantna našem narodu, da dobro upakuje priču da ne bude toliko gorka i strašna, nego i da izmami osmehe. Sve smo snimali u naselju u okolini Beograda, gde ljudi zaista žive u tim kućama, gaje i životinje, od kučeta, mačeta do kokošaka, ovčica, kozica, prasića... Svako veče oni gledaju u svetlosti velegrada, a do Ade, tog čuvenog beogradskog mora, poznatog po fantastičnim kafićima i uzbudljivom noćnom životu, mogu peške da dođu. Međutim, oni žive veoma skromno i mnogo toga što žele ne mogu sebi da priušte, iako im sve to deluje, kao da je nadohvat ruke. Uprkos svemu, puni su duha, radosti i volje.

* Budući da je serija veoma komična, verovatno je bilo mnogo smešnih situacija i na snimanju. Sećate li se neke anegdote?

- Iako na TV sve izgleda veselo, bilo je poprilično naporno snimati na plus 40 stepeni. Ali sećam se završne scene kad se svi okupljaju. Osim nas glumaca, deo nje bili su i ljudi koji su pozvani da začine celu priču, pretežno Romi, muzičari. To je bilo veoma uzbudljivo, budući da su oni sve to bukvalno shvatili. Potpuno su se uživeli u svoje uloge, veselili se, grlili, očijukali, ljubili sa svima... Onda se sve ponavljalo više puta, jer trebalo je to snimiti iz više uglova. Ovi naturščici imali su sve više entuzijazma, hrlili su u tu scenu sa velikim žarom, a mi glumci jedva smo izdržali, bili smo mrtvosani od njihove energije. To vam je ona situacija - spasavaj se ko može...

PROČITAJTE JOŠ: Isidora Minić: Uz dobru haljinu, završili ste posao

* Pratimo vas i u drugoj sezoni "Sumnjivih lica" koja, takođe, beleže veliku gledanost. Nušićeva satira razotkriva nas i u ovom vremenu, zar ne?

- Ma, kako da ne. Iznova se vraćamo i Nušiću i Steriji i nikako nešto da naučimo. Ili je to neko naše prokletstvo ili su ti pisci bili toliko genijalni da su proniknuvši nam u karakter i mentalitet, procenili da nama nema spasa i da ćemo zauvek ostati isti. Ova serija uspela je da glavne likove našeg slavnog komediografa smesti u današnje vreme, a da ih pritom nimalo ne promeni.

* Do sada ste u karijeri igrali različite uloge i karaktere. Da li ste kroz njih nešto više otkrili o sebi?

- Ja se razotkrivam kroz život. On me stalno iskušava. Onda ta iskustva koja sam okusila prenosim na scenu - kroz moje likove ih iznova preživljavam, doživljavam, nadograđujem... A moj život je za sve to bio dovoljno buran i uzbudljiv.

* A šta vam je gluma donela u život?

- Beskrajnu maštariju. Imam privilegiju da, kroz sve moje likove, živim kao u nekoj bajci. E sad, naravno, sam život nije bajka, ali ja kroz ovo što radim mogu da, tih dva-tri sata, kad igram u pozorištu ili dok gradim ulogu i snimam, živim u toj igrariji. Imam slobodu da ako sam tužna ne moram da se sakrivam u neki ćošak, nego da izađem na scenu i, kroz svoju ulogu, dobro se isplačem. I tako uspem da se ispraznim i iživim svoju tugu, a da niko nikad ne sazna šta se zaista dogodilo. Isto je i kada sam raspoložena, pa se dobro zabavim sa publikom. Lep je ovo posao. Naravno, tužne su okolnosti u kojima mi danas radimo i to koliko se naš poziv vrednuje i ceni. Kada sam počinjala da se bavim glumom, nisam ni mislila da ću da zarađujem ne znam koliki novac, ali sam verovala da ću moći normalno da živim, bar kao i moji roditelji. Ali danas ne znam da li bih mlade posavetovala da uđu u ove vode.

IGRAM ŽENU KULINA BANA

* KAKVO iskustvo vam je donela uloga u dugoočekivanoj seriji "Nemanjići - Rađanje kraljevine", koju ćemo od Nove godine gledati na RTS?

- To je veliki i značajan projekat za nas i veoma mi je drago što sam deo njega. Čini mi se da ovakvu produkciju nismo imali još od "Bitke na Neretvi". Ja igram ženu Kulina bana i veoma mi je lepa uloga. Ponosna sam na nju, iako se pojavljujem u samo nekoliko scena. Zaista je bilo uzbudljivo nositi te kostime, jesti viljuškama i noževima iz tog vremena, uopšte biti deo takve bogate scenografije.