Goran Bogdan: Mustafa i ja potičemo iz istog krša

DOŠAO je u Beograd na četiri dana - da ode na koncert Nika Kejva, poseti Sajam knjiga i napravi dogovor za buduća snimanja. Za to vreme uspeli smo da se umetnemo u raspored Gorana Bogdana, kog možemo da vidimo u ulozi Mustafe Golubića u seriji "Senke nad Balkanom" (nedeljom na RTS 1), a doskoro smo ga na Prvoj gledali i u "Verama i zaverama", gde je tumačio Sergija Rudića. Igrao je Bogdan i u američkoj triler seriji "Fargo", i u britansko-francuskim krimi "Poslednjim panterima", ali to ga nije učinilo neskromnim, naprotiv. Odaje utisak lepo vaspitanog muškarca koji čvrsto stoji na zemlji. Na početku razgovora rekao nam je da živi svuda:

- Baza mi je Zagreb, ali stalno idem gore-dole. Najviše sam u svojoj "škodi", što mi nekako i odgovara.

* Kakve su reakcije na vašu ulogu u "Senkama nad Balkanom"?

- Fantastične, ne sećam se da je nešto što sam skoro radio izazvalo tako dobre reakcije. Na Sajmu knjiga sam prvi put osetio da me ljudi u Srbiji prepoznaju na taj način. Lep je odnos beogradske publike prema svojim glumcima. Ovde ih ljudi baš vole, oduvek sam bio ljubomoran na to, jer u Zagrebu nije tako. Divno je ovde biti glumac, imam osećaj da se odnose prema njima kao prema sportistima. Onda i ima više smisla ovo što radim.

* Koliko vam je bio blizak istorijski period koji obuhvataju "Senke nad Balkanom" pre nego što ste počeli da snimate?

- Bio mi je blizak iz književnosti, ali tom periodu između dva svetska rata nisam pridavao mnogo pažnje. Ostao sam zabezeknut kad sam shvatio koliko je to luda istorija, puna intriga, fantastična. Osim toga, bilo mi je veoma zanimljiva i činjenica da je taj čovek kojeg glumim, Mustafa Golubić, a iz Hercegovine je kao i ja, potekao iz takvog krša. To ništa ne znači, jer stalno govorim da ne verujem u geografiju i geografska obeležeja. Ali videvši njega, gde je završio i šta je sve radio, shvatam da smo s jedne strane istomišljenici - ni on se ničim nije ograničavao. Bez obzira na to da li se slažemo sa nečijom ideologijom, jačina zanosa je nešto čemu moramo da se divimo. Čini mi se da je današnje vreme bleđe, površnije. Nekada su zanosi bili zanosniji nego danas. Epohe su pre trajale duže, sve je bilo jače - boje, konture.

* "Leži" li vam više epoha ili nešto savremeno?

- Ne pravim te razlike. Zavisi od težine uloge i dubine onoga što radim. Nemam preferencije, kako žanrovske, tako ni one vezane za mesto ili vreme.

* Kada biste morali da birate samo jedan žanr u kome ćete igrati do kraja života, koji bi to bio?

- Umro bih da mora tako da bude. Ovaj posao najviše volim zbog toga što mi daje mogućnost da preispitujem, analiziram, jer sam i sam takav, to mi je predivno. Držanje za jedan žanr nužno bi vodilo sopstvenoj površnosti, navici i smanjivanju nivoa promišljanja. To šaranje ostavlja svakog glumca svežim, mladim, otvorenih očiju, i tako treba da bude. Ne znam šta znači - vrsta uloge. Svaka je drugačija. Možda postoje vrste ljudi, melanholici, kolerici, ali i tu je, ako se ozbiljno promišlja, svaki kolerik drugačiji. Ne volim generalizacije, smatram ih izrazom mentalne lenjosti.

* Završili ste ekonomiju, a obreli se u glumi. Otkud to?

- Studirao sam i saobraćajne nauke do treće godine, paralelno sa ekonomijom, ali glumu sam oduvek voleo. Međutim, nisam se usuđivao, nisam mislio da pripadam tom svetu. Kada sam prošao prijemni za glumu, batalio sam sve drugo. Kasno sam je upisao, sa 24 godine, a donela mi je drugu vrstu perspektive. Volim zanose, naivnosti, duševno gubljenje mimo realnog.

* U "Fargu" i "Poslednjim panterima" igrate kriminalca, šta mislite zašto vam dodeljuju takve uloge?

- Trudim se da mi uloge ne odu u kliše, u tome nekad više nekad manje uspem. Ranije sam stalno igrao neke dobrice, pa sam priželjkivao uloge kriminalca. Sad, kad ih radim, a pošto nisam takav, pravim ih sa reljefom, mukom u sebi, jer - kako postaješ kriminalac? To je čovek koji se bavi nečim, kao kad igrate učiteljicu ili pekara. To je posledica nečega, pa se trudim da pronađem uzrok.

* Šta vam je doneo rad na "Fargu", kakvi ste bili kada ste ušli u celu priču, kakvi sad kad ste izašli iz nje? U čemu je najveća razlika?

- Lepo je to što je tamo film i te kako isplativ, donosi novac. Ceo svet, industrija je podređena je tome. Svako se bavi svojom strukom, a lepo je bilo glumiti i sa takvim veličinama. Ljudi "ginu" da budu najbolji i to se oseti. Svima nam je cilj da postanemo najbolja verzija samog sebe. U inostranstvu je sve orijentisano ka tome da čovek koji se bavi time što lakše dođe do svog posla, a ovde imamo sto prepreka koje nam to onemogućuju, okolnosti su takve da je luksuz baviti se sobom.

* Na koju ste svoju osobinu najponosniji i zbog čega?

- Na takva pitanja mi je najteže da odgovorim, ne razmišljam o sebi na taj način. Mogu reći samo sa čim se ceo život borim - sa površnošću. Nastojiš da budeš što bolji, posvećeniji. Ne uspeš svaki put. Svi imamo u sebi klicu lenjosti, pa se boriš sam sa sobom. U toj borbi je nešto najslađe. Jer pobeda i poraz u rukama su bogova. jedino što možemo da uradimo je da slavimo borbu. Nastojim da se ne razočaram puno u život niti da se njime mnogo oduševljavam.

* Šta vam nedostaje iz "starog" života, pre nego što ste postali popularni?

- Dokolica, ali kada ne radim, nakon nekoliko dana, ta patnja mi je deset puta veća nego nedostajanje. Kada radim mnogo sam bolji, organizovaniji, više sebe volim. Kad ne radim, pogubim se kao zvečka, super mi je, ali samo nekoliko dana. Desilo se da sam dve godine bez prestanka radio, sad nekoliko meseci ne radim i već sam pogubljen. Posao mi je mnogo bitan, veoma ga volim, jedino u njemu sam u životu bio dobar. To je nešto što je baš moje, gde se lepo osećam.

* Smeta li vam kada vam se privatni život nađe u javnosti?

- To mahom ne dozvoljavam. Ono što se nađe u medijima uglavnom su neistine i poluistine. Kad sam počeo da se bavim glumom o tome sam razmišljao kao o gastroskopiji, nisam voleo da čitam šta neko radi privatno, nekako mi nije fer - glumce volim i cenim zbog onoga šta rade, ne zanima me šta rade kad odu kući.

ZALjUBLjEN U KNjIŽEVNOST

* STIŽETE li i da čitate?

- Nastojim da stalno čitam. Još od studija zaljubio sam se u književnost, to mi je najbolji način relaksacije. Veoma sam pažljiv u tome što čitam, imam svoje parametre i autore, mnogo prijatelja, mahom pisaca, sa kojima se savetujem šta da čitam, uvek sam upućen i imam listu od sto knjiga koje planiram da pročitam. Sad sam uzeo "Misterije" Knuta Hamsuna i paralelno čitam "Tajanstvenog stranca" Marka Tvena.