DŽošua Redman: Budućnost džeza je svetla

MOJA vizija džeza je neposredna, iskrena, duševna, kreativna, inteligentna, izazovna muzika, koja obogaćuje i inspiriše. Muzika spontanosti i iznenađenja. Intenzivna i puna otkrića. Muzika zajednice. To je ono što najbolji džez jeste, što je oduvek bio i što će uvek biti. Nisam prorok, ne mogu da predvidim kakva će biti budućnost džeza, ali mislim da će biti svetla.

Ovo je pred sinoćni nastup sa svojim triom u beogradskom Sava centru, u sklopu 33. "Beogradskog džez festivala", poručio saksofonista i kompozitor Džošua Redman. Sin legendarnog saksofoniste Đuija Redmana, koji je nastupao na prvom "Beogradskom džez festivalu" 1971. u kvartetu Orneta Kolmena, planirao je da studira prava na Jejlu, ali se, ipak, okrenuo muzici. Sarađivao je sa Čikom Korijom, Petom Metinijem, Čarlijem Hajdenom, "Roling stonsima", Bi Bi Kingom... Na "Beogradski džez festival" stigao je sa dvojicom omiljenih muzičara - Rubenom Rodžersom (bas) i Gregorijem Hačinsonom (bubnjevi).

- Nas trojica zajedno stvaramo muziku duže od 20 godina i povezuju nas veliko poverenje i empatija - rekao je Redman. - Sa Rubenom i Gregom teško da nešto može da pođe naopako. Oni su divni, prirodni i posvećeni muzičari, i skoro uvek znaju šta tačno treba da rade kako bi muzika zvučala onako kako treba.

Redman je poznat i po velikom talentu za improvizaciju. Po njemu, dobra džez improvizacija je ona koja priča kreativnu, zanimljivu i iskrenu muzičku priču, na prirodan, spontan i organski način:

- Muzičari koji improvizuju sviraju ono što misle i osećaju u trenutku dok to misle i osećaju. A kada to rade dobro i uspešno, onda njihova improvizacija predstavlja odgovor i vezu sa onim što drugi muzičari na bini misle i osećaju, sa onim što je već odsvirano i što će tek svirati, ali i vezu sa publikom. Upravo je publika ključni deo muzike, i ona je deo impovizacije!