Stefan Radonjić: Pokreću me izazovi

ČUKI, Milenko Novaković, Nikola, Boris, portparol policije, Novak Milošević i Džeri poznati su likovi iz domaćih serija i filmova, koji su nastajali u periodu od 2010. do danas. Svi ti karakteri mogu se spojiti u jedno - glumca Stefana Radonjića, koji im je udahnuo život. Ovog talentovanog mladića publika tek upoznaje, a simpatije mnogih stekao je učešćem u ostvarenjima "Bićemo prvaci sveta", "Dobroj ženi", "Priđi bliže", "Ubicama mog oca", "Sinđelićima"... Trenutno u seriji "Istine i laži" pokazuje svoje glumačko umeće, a uskoro će to činiti i u filmu "Zaspanka za vojnike" Predraga Antonijevića. Ulogom Džerija u TV seriji rađenoj po uzoru na argentinsku Graduados, koja se emituje radnim danima (osim petkom) od 21.00 na Prvoj, prikazao je i svoje pevačke sposobnosti.

- Kad su me pozvali na kasting, nisam bio siguran u šta se upuštam, ali sam intuitivno imao veliko poverenje u celu autorsku ekipu, iako pre toga nismo sarađivali - priseća se Radonjić. - Kasnije sam saznao koja će se glumačka imena naći u ovom projektu i bilo mi je jasno da će rad biti zabavan i dinamičan.

* Osim sa Mihailom Vukobratovićem, Milanom Konjevićem i Predragom Markovićem, koji su režirali "Istine i laži", sarađivali ste sa Darkom Bajićem ("Bićemo prvaci sveta") i Mirjanom Karanović ("Dobra žena"). Koliko su ovo dvoje reditelja zahtevni na setu?

- Darka znam od prijemnog ispita i on je pratio rad studenata glume, pa mi je bilo lako i zabavno da radim sa njim. Ozbiljan je i mnogo toga može od njega da se nauči. Iskren je i profesionalan, a to što smo obojica sa Dorćola pomoglo je da se lakše sporazumemo. Mirjana Karanović mi je posle diplomske predstave udelila divne komentare i ubrzo je usledio poziv za rad na njenom filmu "Dobra žena". Iako tumačim sporednu ulogu, bilo mi je veliko zadovoljstvo i čast da radim sa Mirom. Saradnja je jednostavna sa onima koji posao drže u malom prstu i tačno znaju šta hoće.

* Šta vas pokreće u glumi?

- Izazovi, igra, kreiranje nekog drugačijeg sveta, kontakt sa publikom i dijalog s njima. Razmena naših energija i emocija. Težnja da u sebi pronađem osobine lika koji tumačim, iako one nisu uvek pozitivne i prihvatljive. Pokušavam da pobedim sebe i uspem u nečemu što je delovalo nemoguće. Možda je to pomalo detinjasto, ali ne marim.

LEPOTA JE U IMPROVIZACIJI

* Osim pred kamerama, glumite i u pozorištu. Jedna od predstava u kojoj igrate je "Ne oklevaj - improvizuj", gde na licu mesta kreirate scene. Koliko je to zahtevno?

- Teatar improvizacija je izuzetno kompleksna stvar, iako možda deluje jednostavno. Ali u tome i jeste lepota. Treba izveštiti misli i telo i delati u trenutku. Nije lako biti neprestano u akciji-reakciji sa partnerom i kreirati priču u trenutku pred punom salom. Drago mi je da publika voli ovu predstavu, a mnogi dolaze nekoliko puta zaredom kako bi se uverili da je svaki put drugačije. Predstavu igramo u Ustanovi kulture "Vuk Karadžić" već tri godine i svaki put se iznova radujem novom izvođenju.