Spektakl rok čiča u Austriji (FOTO)

SER Mik Džeger, Kit Ričards, Čarli Vots i Roni Vud zajedno imaju 293 godine, ali su i posle 55 leta duge, turbulentne i uspešne karijere u stanju da na koncert privuku više od sto hiljada ljudi. Videlo se to najbolje prošle subote u Špilbergu (Austrija), kada su rok dinosaurusi "Roling stonsi", na trećem koncertu od 14 na evropskoj turneji "Bez filtera", okupili mnogo više od tih sto hiljada ljudi.

Ovo rok hodočašće nije propustila ni publika iz bivše Jugoslavije. Najviše je bilo organizovanih polazaka iz Slovenije i Hrvatske, dok je iz Srbije na koncert britanskih veterana krenulo nekoliko stotina ljudi. Sve njih dočekala je kiša koja je padala i prethodnih dana, pa je ogromnu ograđenu livadu, u neposrednoj blizini čuvenog trkališta "Red bul ring", pretvorila u blatnu kaljugu. Nema tog ko nije ugazio u blato, barem do članaka. Srećom, kiša je prestala, ali se temperatura spustila na samo 13 stepeni Celzijusa. Iskusna austrijska publika došla je opremljena kao za skijanje - u zimskim jaknama, sa kapama, vunenim rukavicama i šalovima, ali nimalo spremna za susret sa legendama rokenrola. Ispostaviće se da su im važnije bile bavarske perece, pomfrit i pivo, nego što uživo čuju hitove koji su obeležili deo života svakoga ko se te noći našao na blatnjavoj livadi. U publici su bili ispisnici "Kotrljajućeg kamenja", bake sa ćerkama i unukama, tinejdžeri...

"Stonsi" su grunuli u 20.44 sa hitom "Sympathy for devil" ("Samilost za đavola"). Gitare su preglasne, kao da je neko odvrnuo reglere do kraja. Ipak, to nimalo ne guši Mikovo pevanje. Ozvučenje, treba li uopšte pominjati, savršeno. Čak i sa promenjenim aranžmanima pesama, pojednostavljenim solažama i ritmovima, "Stonsi" i dalje pružaju maksimalnu energiju, što ih čini najvećim rokenrol bendom na planeti.

Bina je, pak, priča za sebe. Za razliku od pozornica sa prethodnih turneja ova je više koncentrisana na muziku - ima samo četiri džinovska pravougaona video-ekrana, od po 30-ak metara, na kojima se vidi sve što se dešava na sceni koju ogroman broj reflektora čini jednostavnom. Već na drugoj pesmi "It's only rock'nr'roll" Kit sa maramom oko glave, na opšte odobravanje i ovacije prisutnih, pripaljuje cigaretu. Njegov verni pajtaš Ron mu se više ne pridružuje u tom činu, što je razumljivo, jer je pre nekoliko meseci operisao kancer na plućima. Obojica imaju crni krejon oko očiju. Elegantni Čarli za bubnjevima sve drži pod kontrolom. Više nije tako ozbiljan, često se osmehuje. Vitalni Mik više ne trči po bini, ali zato brzo hoda, izvodeći pri tom čuvene pokrete, kojima ga je svojevremeno podučavao Rudolf Nurejev. Za to što on pređe za veče, njegovim ispisnicima u Srbiji treba cela nedelja!

- Guten abend Osterih (Dobro veče Austrijo) - obratio se Džeger publici na nemačkom jeziku. - Ima li ovde nekog iz Beča? A iz Slovačke? Da li je neko došao iz Slovenije? Iz Hrvatske?

I treća stvar "Tumbling dice" bila je sporija od one na koju smo navikli, ali sa mnogo više bluza. Usledile su numere sa prošlogodišnjeg albuma "Blue and lonesome" - "Just your fool" i "Ride 'em on down", na kojima je Džeger svirao usnu harmoniku. Dobili smo bluz-rok verziju "Under my thumb", dok je na glasanje publike izvedena "She's a rainbow", koju su poslednji put svirali 1998. na turneji "Mostovi za Vavilon". Bila je duga, lepa, šarena i besprekorna, a Mik je svirao akustičnu gitaru. Zadržao ju je i za sledeću "Can't always get...", dok je publika eksplodirala na Kitov uvodni rif za "Paint it black". Atmosfera i raspoloženje sve više rastu uz "Miss you", a onda sledi jedan od najuzbudljivijih i najemotivnijih trenutaka koncerta - Kit je otpevao "Happy" i "Slippin away".

Što se svirka bližila kraju, bivalo je sve bolje, uprkos tome što je, na primer, "Brown sugar" počela više nego traljavo, a Kit je bio potpuno van ritma. Da li slučajno, ili namerno da iznervira Mika, Ričards je kad je ovaj hteo da se obrati publici, zasvirao, prekinuo, pa ponovo nastavio rif za "Start me up", ali su na kraju njih dvojica, ipak, zagrljeni napustili binu, zatvorivši zvanični deo koncerta hitom "Satisfaction". Usledio je bis koji je počeo sa "Gimme shelter". U njoj je Džeger na pistu izveo tamnoputi prateći vokal Sašu Alen, koja je moćnim nastupom pokazala da je dostojna zamena za Lizu Fišer. Za kraj "Jumping Jack Flash", a onda u 22.53. i vatromet.

I, to je to! Najveći rok bend na svetu ogolio se do maksimuma i potpuno sebe predao publici. Bez bilo kakvih filtera, svetlosnih, zvučnih ili pirotehničkih. A publika je, iako na otvorenom prostoru, imala utisak da sluša "Stonse" u nekom klubu. A, to mogu samo najveći.

SUVENIRI OD ZLATA

PRE početka svirke, najveća navala bila je na štandove na kojima su se prodavali zvanični suveniri "Roling stonsa". Ni oni nisu bili jeftini, baš kao ni ulaznice za koncert (najjeftinija karta 100 evra, najskuplja 450). Majice sa isplaženim crvenim jezikom koštale su od 35 i 55 evra, duksevi od 80 do 100 evra, platneni ceger 20 evra, šolja 15 evra...