Stećci doneli nagradu

MALO je tema iz srednjeg veka koje su obrađivane i publikovane u arheologiji i umetnosti, kao što su stećci, a da su još obavijeni velom misterije. Sve o ovim artefaktima gledaćemo u dašnjem izdanju "Traga" (RTS 1, 14.00). Stećci su karakteristični za prostor zapadnog Balkana, datiraju od kraja 12. do 16. veka, a podizani su na području slovenskog jezika i ćirilske pismenosti. Reportažu o stećcima "Lakše mi je ležat, ako pitaš za me" uradila je novinarka Jelena Božović.

- Ovih neobičnih spomenika istorije ima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji. Kao jedinstveno svedočanstvo kulturne tradicije i civilizacije, u julu prošle godine su upisani na Uneskovu listu svetske baštine.

Pročitajte još - Nagrade su potvrda vrednosti

Nekropole u Srbiji nalaze se u opštinama Bajina Bašta i Prijepolje, u slivu Lima i Drine - kaže Božovićeva, koja je za ovaj prilog na festivalu etnološkog filma u Kučevu FESTEF 2017. dobila nagradu "Srebrni pastir" za najbolji scenario. Nagrađena novinarka živi i radi u Užicu, a pored informative njena pasija su i reportaže.

* Vaše priloge često gledamo u emisiji "Trag". Odakle crpite inspiraciju?

- Srbija je neiscrpna riznica divnih priča o ljudima, predelima, običajima, putovanjima. Serijal "Trag" to potvrđuje, a pred nama novinarima je da zainteresujemo gledaoce za sve ono što je vredno saznanja i pamćenja. I to je ozbiljna uloga.

* Na kojoj priči trenutno radite?

- Sa ekipom pripremam emisiju o ćuprijama na Drini, od čuvenih, poput mosta Mehmet-paše Sokolovića, do onih manje poznatih, ali jednako važnih. Uskoro vas očekuje i emisija o Rujanskom četvorojevanđelju, prvoj štampanoj knjizi u Srbiji. Štampao ju je monah Teodosije, pre 480 godina u manastiru Rujno kraj Užica. Kad su Turci shvatili šta to monasi rade, brže-bolje su ih zapalili. Od četiri primerka prve štampane srpske knjige, postoje samo još dva kompleta, u Pragu i Sankt Peterburgu.