Branko Marušić Čutura: Moje vreme tek dolazi!

LETNjU mini-seriju o našim rokenrol-dinosaurusima završavamo sa Brankom Marušićem Čuturom. Rođen je još u Kraljevini Jugoslaviji i sve do današnjih dana uz rokenrol se provodi kraljevski.

Najstariji rok-muzičar na Balkanu i u 79. godini praši i razbija. Gitarom i klavijaturama stvarao je istoriju našeg roka.

* I dalje stvarate i svirate.

- Naravno. Čovek ne može da se umori od onog što voli da radi. A muzika je ceo moj život.

* Koji je recept za dugo muzičko trajanje?

- Pre svega da si živ i zdrav. A ovo što radim mi izuzetno prija i mogu da kažem da moje vreme tek dolazi!

* Šta nam novo donosite?

- Novo je nepredvidivo, ali se na kraju uvek rodi. Važno je biti aktivan i to novo sačekati. Kod mene, konkretno, novo je muzej rokenrola. Pevam stare stvari da bi ljudi koji posećuju ovu ustanovu mogli da čuju i muziku iz tih prošlih vremena.

* Biće još noviteta.

- Obradili smo dve numere "Džentlmena" iz 1969. godine, za koje sam ja tih davnih vremena pisao tekst. Nekad su te pesme pevali Žika i Dragi Jelić, a sada ću ja.

* Rokenrol, nekad i sad?

- Možda je razlika samo u oblačenju. I dalje formacijski tu su bubanj, gitare... I tako je bilo i pre 70 godina. Ali se tehnologija znatno promenila, od rasvete do ozvučenja.

* Koja je budućnost roka?

- Naslednicima smo ostavili toliko toga, da im inspiracija neće faliti. Imam svoje klince iz grupe "21 gram" koji me prate na svirkama.

* Da li još igrate mali fudbal?

- Već 25 godina u školi "Drinka Pavlović" pikam fudbal. Igrači su od 20 godina starosti, pa nadalje.

* Šta vam je još obeležilo proteklu nedelju?

- Veliki sam ljubitelj životinja. I mogu da vam kažem da mi ponekad više prija druženje sa njima nego sa ljudima.