Guča slavi ljubav u ritmu vrtloga

TIHO je svirala truba Bojana Krstića, "od dušu", kako on to voli da kaže, na uvce lepoj Kraljevčanki Ivani Radisavljević (20). Melodija njegove takmičarske pesme "Koštana, sirota Ciganka" gađala je Ivanu pravo u srce, koje je, u drgačevskoj prestonici, u varoši ljubavi, obećala svom dečku Mikiju Stefanoviću (24). Za trenutak je svo ono gučko ludilo stalo, bubnjevi i basovi su se utišali... Sve dok Kraljevčanka nije strasno poljubila svog Mikija. Onda se slavila ljubav do jutarnjih sati...

- Sada joj nisam dao prsten, ali uskoro će i toga biti. Oboje smo došli na Sabor, kupili smo šajkače. Volimo naše, domaće, volimo trubu, a iznad svega se međusobno volimo. Sedam godina se znamo, a godinu se zabavljamo - rekao nam je Miki, presrećan što mu se Ivana obećala i što su truba i saboraši bili svedoci ove divne mladalačke ljubavi.

Svoju devojku, Nemicu Selinu Gajer (20), Negotinac Saša Furnjigić (21), koji je rođen i živi u Štutgartu, takođe je doveo na Sabor. Prvi put su u Guči, ali su već odlučili da tu krunišu svoju vezu. Opčinjeni su atmosferom, muzikom, dragačevskim domaćinima...

- Posle dva sata provedena ovde, zaključili smo da nas je Guča zagrlila i obgrlila. Iz njenog zagrljaja teško da možete da se iščupate, pa tako i mi... Odsada znamo gde ćemo dolaziti svake godine - kazao nam je Saša.

Četvrtak veče bio je rezervisan za "Vrtlog", numeru majstora trube Dejana Petrovića, na koju saboraši "odlepljuju". Tresao se stadion u ritmu Petrovićevih čuvenih obrada domaćih i stranih hitova. Najpopularniji trubač u Srbiji nije želeo da priča o stravičnoj saobraćajnoj nesreći koju je doživeo pre nekoliko dana, a u kojoj je, samo pukom srećom, ostao nepovređen.

- Nećemo o tome da pričamo. Idemo dalje, život je jedan i treba ga proživeti - kratko nam je kazao Dejan, koji je posle spektakularnog koncerta zaseo u "Broćića avliju", gde je do kasno uživao u muziciranju svog kolege, takođe majstora trube Saše Krstića.

Naručivao je pesme koje, kako nam je kazao, sluša kada želi da uživa, da se opusti. Sve vreme je igrao, ljubio trubačka oznojena lica, a za svaku numeru im je davao po novčanicu, diskretno, u džep, tako da se moglo samo naslućivati u kojim apoenima su bile.

- Guča je ogromna stepenica u mom životu. Ona mi je pomogla u ostvarenju cilja, zato joj se uvek rado vraćam. Ovde se čuje najlepša muzika, a žurke su najbolje - ispričao nam je Petrović. - Za svačiji uspeh je bitno da čovek bude normalan, da zna da sedne sa ljudima, da popriča, da popije. I sa onim iz vrha, i sa onim iz njive. Mojim kolegama poručujem da pronađu svoj put, da ne kopiraju nikoga. Ja sam godinama lutao, uporno bežeći od muzike Bregovića, od Kusturice... I konačno sam našao svoj put. Svako treba da teži tome da bude samo svoj.

Za Acu Jovića stručnjaci kažu da je trenutno najbolji basista u Srbiji

Gučka dolina ključala je u četvrtak oko ponoći. Na svakom koraku trubači su gruvali, najjače, najglasnije, najbolje što umeju. Bilo je lepo videti kako jedan drugom na uvce sviraju trubači, koji će večeras ukrstiti trube i nadmetati se za najveća priznanja Sabora, pa i za "Zlatnu trubu", koju već 54 godine dodeljuje naš list najboljem trubaču po oceni žirija publike. Bojan Krstić je ispunjavao želje kolegi Ivanu Jovanoviću i obrnuto. Red vranjanskog sevdaha, red "dvojke", pa onda kolo i čoček. Posebnu pažnju saboraša privukao je basista iz Krstićevog orkestra Aca Jović, korpulentni mladić, inače majstor trube, za koga stručnjaci kažu da je trenutno najbolji basista u Srbiji. Duvao je u veliku limenu Aca sve vreme, bez prestanka.

- Najmlađi sam majstor trube. Muzika je moj život. Ne odvajam se od svog basa. Ne znam note, ali znam da sviram na osećaj, na sluh - kazao nam je Aca, kome, kada izduvava vazduh u trubu, obrazi postaju dva velika meha, što je oduševilo saboraše.

EVRIMA KITE PLESAČICE

ŠATRE, kafane i lokali danima su puni trubača i naroda željnog derneka i razbibrige. Trbušne plesačice, koje se na stolovima vrte u ritmu bubnjeva, veseljaci kite dolarima, evrima, hiljadarkama... Uživa se i igra bez prestanka.

Tek pred zoru Guča se utiša, trubači odlažu instrumente, a saboraši kreću na počinak. I taman kada saboraše hvata prvi san, kada buku zameni prijatna tišina, gučka dolina se u sedam ujutru zatrese od pucnja prangija. Budilica poziva na novi dan gučkog ludila. Svi su ubrzo na nogama. I trubači i saboraši.