Na snimanju serije: Gaučosi i Srbi su vrlo slični

JEDNOG od najtoplijih avgustovskih dana bili smo u studiju u kom nastaje serija "Istine i laži", TV Prve, rađena prema licenci popularne argentinske serije "Graduados". Zatičemo ekipu serijala koja, boreći se sa vrućinom, marljivo radi. Tačnije, snimaju u dva studija, jer se, zbog dinamike i obima posla, radi istovremeno na dva seta. Na jednom režira Mihailo Vukobratović, koji je i glavni reditelj serijala, dok je na drugom Milan Konjević.

Dok prolazimo kroz raskošno opremljenu dnevnu sobu, srećemo se sa nasmejanim licima sa fotografija - dvoje mladih i jedan, čini nam se nešto mlađi od njih, momak. Zalazimo u kupatilo, kuhinju, poslovni prostor sa krevetom (naknadno saznajemo da pripada psihijatru), kancelariju kojom dominiraju naslikani psi i analiza potrošnje pseće hrane. Pred spavaćom sobom vidimo nekoliko kamera, a u njoj, na bračnom krevetu, sede dve mlade žene Jana Ilić i Borka Tomović i razgovaraju. Deluje da su bliske, a izgleda da je tema o kojoj razgovaraju teška. Kada im u sobu uđe momak sa gore pomenute fotografije, Vladimir Kovačević, sa slušalicama oko vrata (sada vidimo da je tinejdžer) Jana Ilić se prene, Vladimir joj nešto govori, viče, ona se pravda. Momak besno izlazi, žena se hvata za glavu.

- Dobro je, ali hajde da ponovimo - dovikuje Mihailo Vukobratović. Čuje se "Epizoda dva, kadar 31, drugi put" i scena ide iz početka. Mi znamo o čemu su razgovarali, ali ne smemo da vam otkrijemo. Videćete od kraja septembra, kada počne emitovanje serijala.

U sledećoj sceni vidimo Stefana Buzurovića, koji u trenerci vozi sobni bicikl, radi trbušnjake, sklekove. Preznojava se od toplote i taman kada pomislimo da će se srušiti, čujemo Vukobratovićeve komande: - Stani, da ne crkne čovek! Kamera staje, Buzurović dolazi do daha i ubrzo kreće od početka. U jednom momentu, napola skleka pada na tepih i počinje da se smeje. Prekid, pa kreću ponovo. Nakon ko zna kog trbušnjaka scena je snimljena i već ide sledeća, u kojoj Janu zatičemo u kupatilu, u crnoj kućnoj haljini. Gleda se u ogledalu, zateže kožu oko očiju, i ponovo čujemo reditelja:

- Malo da se vidi čipkica, da ne budeš kao crna udovica! Na to Jana izvlači rub čipke boje ciklame. Ulazi Buzurović, u potkošulji i donjem vešu.

- Dobro jutro, bubice - kaže joj. Ona odgovara da je bilo i boljih jutara i izlazi.

* Bojana Ordinačev i Žarko Stepanov

- Igram Marinu Božić, srećnu, porodičnu, zadovoljnu i dobru ženu. Ona je stvarno dobra supruga, majka, prijateljica, imam čast što mi je pripala tako poštena uloga - kaže nam Jana Ilić. - Naravno, dok se ne desi nešto - onda će se, kao u svakoj seriji, sve preokrenuti, njen idiličan porodični život i uljuljkanost u dugom braku. Marina se razlikuje od drugih jer je vrlo mlada postala mama, ostala je trudna na maturskoj večeri, pa sad ima sina od 18 godina. Moj suprug, kog igra Stefan Buzurović, i ja toliko dugo smo u braku da smo već prestali da obraćamo pažnju jedno na drugo. Ja se ošišam, on i ne primeti, to ste videli malopre u sceni. Veoma mi je naporno, svakodnevno snimamo od jutra do mraka - ceo dan danas nisam izašla iz kadra, ali imamo sreću da smo okupili celu ekipu u kojoj su svi pozitivni i dobri ljudi. To nam daje energiju da izdržimo.

Oca u porodici koju prati radnja serije Pavla Filipovića tumači Buzurović, koji nam otkriva:

- Našoj porodici dobro ide u životu, ali došlo je vreme da se to lagano promeni. Zanimljivo je što se ova serija bavi porodicom, pre svega, ljudskim odnosima svakog tipa - porodičnim, ljubavnim, prijateljskim. Prikazuje likove onakvima kakvi zaista jesu, ništa nije ušminkano i dramaturški obrađeno do te mere da običan čovek, koji živi danas u Srbiji, ne može da se poistoveti sa junacima u seriji.

Reditelj Mihailo Vukobratović kaže nam da prisustvujemo 10. snimajućem danu.

- Uvek radimo na dva seta, takva je vrsta serije i zahteva visoku dnevnu produktivnost i rad u dve ekipe paralelno - kaže nam Vukobratović. - Biće emitovana četiri puta nedeljno, po 45 minuta, pa treba proizvesti ogromnu količinu materijala. Kao glavni reditelj, ja radim samo u studiju, dok su dvojica kolega Milan Konjević i Predrag Marković malo u studiju, malo napolju. Na pitanje čemu je najsličniji ovaj projekat, Mihailo nam kaže - ničemu. - Ovo je varijacija na telenovele, ali daleko brža, efikasnija, sa puno obrta, priča je kondenzovana u vremenu, mnogo je zapleta, obrta, likova koji se promene u trenu i dobiju nove zadatke. Smatram da će gledaocima biti interesantne upravo te stalne promene, događanja koja ne daju da se stane, nema trenutka opuštanja. Ovo nije razlivena reka već planinski potok. Dešava se danas i ovde, posrbljeni su likovi i okolnosti, događaji. Komplikovano je za planiranje jer se glumci često prebacuju sa seta na set, pogotovo u ovim prvim epizodama gde se otvaraju likovi. Priznaje nam i da mu je najizazovnije to što je reč o generacijskoj seriji.

- Obično imate likove koji su složeni po generacijama, a ovde je 12 likova koji su isto godište, završili su školu zajedno i zatičemo ih nakon 18 godina da vidimo gde su. Sa tim se još nisam susreo, neuobičajeno je. Imamo i dedu, babu, oca, unuka, ali fokus je na likovima u kasnim tridesetim i na početku četrdesetih - veli Vukobratović.

Odlazimo do drugog studija i umalo da upadnemo u program radijske emisije. Žarko Stepanov sa maramom oko glave, sunčanim naočarima i slušalicama oko vrata, za miksetom i mikrofonom u radijskom studiju razgovara sa Bojanom Ordinačev. Opuštenost atmosfere dopunjuje čaša vina na stolu, reč je o prijateljskom razgovoru. To nam potvrđuje i Bojana Ordinačev, koja kaže da su ona, Žarko Stepanov i Zoran Pajić trojka, prijatelji iz srednje škole koji se još druže.

- Moja Kristina je samosvesna, samostalna žena koja život živi po svojim pravilima i merilima. Vrlo mi je zanimljivo da je igram, jer je to žena drugačija od onih koje sam igrala, ali i od okruženja - kaže nam Ordinačeva, otkrivajući nam da je lik prilično sličan njoj. - Uživamo u radu, veselo je, a ekipa je super. Naporan je i veliki posao, ali sličan tip serije radila sam u Hrvatskoj... Spremiš se i to je to, posao-kuća.

Ovaj studio nadzire reditelj Milan Konjević, koji je i koscenarista serijala. Pojašnjava nam da su emocije u Argentini i kod nas vrlo slične, kao i međuljudski odnosi, te je bilo lakše prilagoditi seriju nama.

- U originalu je ovo porodična sapunica, a mi želimo pravu porodičnu seriju, kao što je bio "Bolji život". Pratimo nekoliko grupa likova, kako se tri generacije dopunjuju i slažu, a mnogo njih ima glavnu ulogu. Mislim da će ovo biti pravo osveženje, upravo zbog kombinacije svih tih elemenata. Svaku drugu-treću epizodu snimam u eksterijeru, to su žurke starijih, mladih, flešbekovi na maturu pre 20 godina... Ali ne sudaramo se i ne smetamo jedni drugima - zadovoljan je Konjević.