Niko nije primetio da me nema

POSLE 17 dugih godina otkako se oprostio od glumačkog poziva, smatrajući da će nečinjenjem uspeti da nešto uradi, glumac Tihomir Arsić odlučio je da se vrati matičnoj profesiji. Iza sebe ostavlja romantične lirske ljubavnike kakve je kao prvak Narodnog pozorišta tumačio u predstavama, te ovog puta navlači masku okorelog gada sa margina društva, koji se nalazi u centru svih političkih, finansijskih i poslovnih dešavanja. Druga sezona popularne serije "Ubice mog oca", rađene po scenariju Nataše Drakulić, u režiji Predraga Gage Antonijevića, na velika vrata uvešće pomalo zaboravljenog umetnika u glumački vrtlog. Dugogodišnje prijateljstvo sa rediteljem i koscenaristom ove krimi-priče dovelo je do toga da Arsić svojom nevelikom ali bitnom ulogom dodatno zakuva čorbu junacima serije. Stakleno oko sa ožiljcima, napravljeno po uzoru na lik iz filma o Džejmsu Bondu "Kazino rojal" i svirepost fudbalskog menadžera Barona ostaće duboko urezani u pamćenje gledalaca.

- Zbog ove uloge vredelo je pauzirati 17 godina. Odvratna je i snimao sam je tako da se i sebi smučim. Rola je izvanredno koloritno napisana insajderskim vokabularom. Takvi likovi zaista jesu skotovi i ništa im nije sveto - priča Arsić.

* Kakvi su vaši utisci o prvoj sezoni "Ubica mog oca"?

- Subjektivan sam, s obzirom na to da sam dobar deo mladosti proveo družeći se Gagom Antonijevićem. On je beskrajno darovit čovek i srpska kinematografija je na gubitku što dve i po decenije nije stvarao ovde. To je dokazao prvom sezonom serije, koju sam gledao navijački.

* Da li ste uspeli da pogodite ko je ubica Milice Despotović?

- Ja sam naivan gledalac i kao takav gledajući horor tresem se od straha, prateći komediju vrištim od smeha, a triler me čini napetim. Struktura u "Ubicama mog oca" je do te mere dramaturški vešto razrađena i superiorna da zaista drži pažnju, ali nisam se bavio time ko je ubica. Nisam želeo da pogrešim, jer ne volim da ulazim u igre za koje unapred nisam siguran da ću dobiti. S obzirom na to da je sve vešto spleteno, nisam hteo da se izlećem svojim pretpostavkama.

* Gledajući prvu sezonu, da li ste poželeli da postanete deo ove krimi-priče?

- Bio sam ponosan što srpska produkcija može da napravi takvo delo i mislim da ova priča nije samo za Srbiju, već i za region. Prilagođeno je našem mentalitetu i zato vidim ozbiljnu budućnost ovog projekta. Glumačkim poslom se nisam bavio od 5. oktobra 2000. godine, kad sam prestao da igram u pozorištu. Ono što mi se nudilo na filmu nije mi se dopadalo i imao sam potrebu za pročišćenjem. Gajio sam iluziju da ću u godini najvećih uspeha (kad sam osvojio nagrade "Raša Plaović" i "Zlatni vitez" u Moskvi) povlačenjem sa scene uraditi nešto. Međutim, nisu ni primetili da me nema. Prebrzo se živi da bi neko nedostajao, pogotovo ne malenkost kao što je moja. Izgubio sam najplodnije godine života i one se ne mogu vratiti. Mislio sam da će pauza trajati kratko, ali svakog sledećeg dana mi se mogućnost povratka glumi činila daljom, a to je više nego bolno. Dok sam udario dlanom o dlan prošlo je skoro dve decenije. Ne pamtim kad sam srećnije zaspao nego posle prvog dana snimanja ove serije. Osetio sam se kao svoj među svojima. To što sam se povukao smatram svojim velikim promašajem, ali nameravam da ubuduće budem tu. Ne mogu kvantitativno da nadoknadim izgubljene godine, ali celom dušom i bićem spreman sam da se posvetim ovome do kraja.

* Kakvu ulogu ste priželjkivali u drugom nastavku?

- Tokom emitovanja prvog ciklusa nisam imao ideju da se glumom bavim ikad više. Inače, kad gledam neki film nikad ne zamišljam šta bih mogao da tumačim. Sa ulogom je kao sa ženom. Spadam u one muškarce koji nikad nisu platili žensko prisustvo. Ni kad sam producirao nisam sugerisao reditelju šta želim da igram, već sam hteo da uloga poželi mene, kao i ja nju.

* Imate li tremu od reakcija publike i povratka pred kamere?

- Očekujem da će svi jedva čekati treću sezonu "Ubica". Gledaćete vešto dramaturško tkanje sa vrhunskim glumcima i prikaz druge strane medalje, one Srbije koja se ne vidi. Inače, sebe ne gledam na ekranu i mislim da je preda mnom period u kom ću dati najbolje rezultate. Ovo nije povratak jednoj stvari. Od septembra se vraćam u pozorište, a čeka me snimanje još jedne serije i filma. Očekujem da mi Narodno pozorište pronađe zadatak, a pritom ne zahtevam glavnu i veliku ulogu. Snimanje igranog filma "Zaspanka za vojnike" o Prvom svetskom ratu trebalo bi da počne na jesen i beskrajno sam srećan što ću raditi ovaj zahtevan projekat. Decenijama je jedan veličanstveni deo istorije trpan pod tepih i konačno se javila potrebe da on oživi.

* Koliko ova serija prikazuje realno stanje u našoj zemlji? Da li je otkrila nešto novo u vezi sa funkcionisanjem srpske policije i njene povezanosti sa kriminalom?

- Organizovani kriminal ne može bez politike. Svojevremeno sam najavljivao sam da će se moja emisija "Šesto čulo" baviti tom spregom, pa je prestala da funkcioniše, a "Ubice" su uspele da izbegnu tu zamku. Veliki problem je što policija uradi svoj deo posla, a onda skupi advokati i dobre veze kriminalce puste na ulicu. Naš pravosudni sistem bi morao da funkcioniše drugačije. Za razliku od mnogih drugih serija, "Ubice mog oca" prikazuju prilično stvarno stanje u Srbiji. Ona ne može da reši probleme, ali može da ukaže na njih.

* Jedan ste od osnivača vladajuće Srpske napredne stranke. Da li će povratak glumi uticati na to da se manje bavite politikom?

- Da sam više radio glumački posao, moj uticaj u politici bi bio veći. Nažalost, sputan stranačkim obavezama, ispustio sam iz ruku svoju profesiju. Možda je gluma više uticala na moje bavljenje politikom nego obrnuto, ali očigledno da tu ulogu nisam igrao naročito dobro.