DŽozef Fajns: Amerika je podeljena na dva pola

USNENOM pogledu junaka "Zaljubljenog Šekspira", filma nagrađenog sa sedam Oskara koji mu je doneo svetsku slavu, pre gotovo dve decenije izgubila se gotovo čitava ženska populacija planete, a britanski pozorišni i filmski glumac Džozef Fajns (47) postao je Romeo velikog platna. Da nije stvoren samo za likove u čijem se zagrljaju tope nesrećne i nezaštićene heroine, već i za ozbiljnije poduhvate pred kamerom uverio nas je u rolama koje su u godinama koje su usledile ispunile stranice njegove biografije - "Neprijatelj pred vratima", "Luter", "Herkul", "Zemlja stranaca" i prošlogodišnji hit "Uskrsnuće". Vođen sveopštim trendom filmskih glumaca koji su sreću potražili na malom ekranu, Fajns se, na sreću armije obožavateljki, ove godine obreo u hit serijalu "Sluškinjina priča" (petkom u 20.00 na HBO), i na pragu pedesetih dokazao da romeovska iskra u njegovom pogledu i dalje plamti istim žarom. Futuristička drama o svetu kojim dominiraju muškarci, a žene služe samo za rađanje, doduše, dala joj je malo tamnije i zagasitije tonove, ali rola Komandanta, kako to u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti" otkriva rođeni brat u Srbiji rado viđenog gosta glumca Rejfa Fajnsa, više je od šovinističke priče o autoritarnom junaku tvrdog srca.

- Uh, kad tako predstavite Komandanta, poželim da nisam prihvatio ulogu - šaljivo odgovara Fajns na naše pitanje da li njegov lik uopšte žene doživljava kao ljudska bića, objašnjavajući da Komandant samo pokušava da izgradi bolji svet i svestan je da zarad toga moraju da se polože žrtve. - On nastoji da resetuje moralni kompas i vrati društvu veru u tradicionalne vrednosti. Verujem da je u suštini pozitivac. Dopada mi se što je kompleksan lik i što važi za negativca, ali ja ga doživljavam iz neke druge perspektive - kao deo društva kojim vlada. Zlo se ogleda u posledicama njegovih postupaka. Radi se o mračnim i zabrinjavajućim stvarima koje su metafora svega lošeg što se dešava u svetu, a o čemu bismo morali otvoreno da razgovaramo.

* Koja je poruka "Sluškinjine priče"?

- Ako govorimo o Komandantu kao političaru, rekao bih da čini dobre stvari. Želi da vrati istinske vrednosti i poveća natalitet. Kao muškarac, izgubio je emotivnu i fizičku prisnost sa suprugom, jer seks nije dozvoljen u Galadi, osim ako nije namenjen za reprodukciju. Sa sluškinjom Fredovom razvija poseban odnos. Hoće da iskoristi svoju poziciju da bi joj pomogao, ali ne zna kako. Ova serija verno prikazuje razarujući uticaj moći, kroz sliku patrijarhalno uređenog društva. To je jaka politička poruka, ali gledaoci mogu da je shvate onako kako žele. Za mene je pak najsnažnija poruka - opstanak. Sve se u životu na kraju svodi na potomstvo. "Sluškinjina priča" je pre svega politička drama, ali u seriji je, takođe, zastupljen humor.

* Istoimeni roman Margaret Atvud napisan je osamdesetih godina prošlog veka? Šta ga danas čini važnim?

- Važan je isto koliko je bio onda kad je napisan. Svuda van Severne Amerike, i teritorijalno i istorijski gledano, svet je preplavljen autoritarnim režimima i diktaturama. Čini mi se da u ljudskoj istoriji ne postoji godina u kojoj ovaj roman ne bi bio aktuelan. Međutim, on je trenutno zbog situacije u svetu u žiži interesovanja, pa i nije čudo što je našao put do malog ekrana. Na zanimljiv način ukazuje nam na to kako lako demokratija može postati sredstvo manipulacije u pogrešnim rukama. I Trampova administracija može da se prepozna u tome. Mnogo je žena koje se pod Trampovom vlašću osećaju ugroženo. Smatraju da im je glas oduzet. Čini mi se da smo svedoci vremena u kojem su osnovne društvene norme u ozbiljnoj opasnosti.

* Kako ste reagovali kad ste videli žene iz Teksasa da protestuju protiv zakona o zabrani abortusa, obučene u odore nalik onima iz "Sluškinjine priče"?

- To je bila moćna metafora koja ukazuje na to da je Severna Amerika podeljena na dva pola. Kad vidite da sve više žena protestuje širom sveta, onda to nešto treba da znači. Ipak, smatram da svi gube u borbi oko zakona o zabrani abortusa, i feministički pokreti i političari. Voleo bih da je priča Margaret Atvud fiktivna, ali je više nego ikad bliža realnosti.

* Šta mislite o raspravama koje se poslednjih godina vode povodom neravnopravnosti polova u holivudskoj industriji?

- Ako pogledate brojke u filmskoj mašineriji, u kojoj su, od onih koji sede u rediteljskoj stolici, čak 90 odsto muškarci. Jasno vam je da je sedma umetnost rezervisana za jači pol. To se ne dešava samo u našem poslu, na šta ukazuju feministička udruženja širom sveta. Moramo otvoreno govoriti o tome i kroz projekte poput "Sluškinjine priče" skretati javnosti pažnju na nejednakost među polovima. U većini slučajeva radio sam sa muškim režiserima. Nažalost, teško je naći režiserku sa velikom produkcijom. To je takođe veliki problem. Žene se u Holivudu ne doživljavaju kao velika prilika. Najvažnije osobe u mom životu su tri žene: moja supruga i moje ćerke. Želim im da odrastu u svetu u kojem će žene imati jednaka prava i jednake plate kao njihove muške kolege.