Danijela Veselinović: Slatkiši od prvog honorara

MNOGO je trubačkih orkestara u Srbiji, ali samo jedan predvodi devojka - Danijela Veselinović (23) iz Arilja. “Trubačka princeza”, kako ju je svojevremeno nazvao proslavljeni instrumentalista Boban Marković, sa devet godina je sa braćom osnovala orkestar “Danijela”. Prošle godine je završila Muzičku akademiju u Novom Sadu (odsek truba), planira da upiše master studije i uveliko sa bendom priprema drugi studijski album. Šta je presudilo da se opredeli za ovaj instrument, Danijela za “Novosti” kaže:

- Prvi put sam uzela trubu u ruke 2003, jer je moj otac mnogo voleo da svira. Kupio je trubu za svoju dušu, a braći i meni se to veoma dopalo. Bilo nam je zanimljivo da se igramo sa trubom i da sviramo, pa se tako rodila ljubav prema tom instrumentu. Imala sam devet godina kada smo osnovali orkestar u kojem sviraju moja tri mlađa brata Slobodan, Bojan i Bogdan. Svi smo bili uzrasta od šest do 10 godina. Bez obzira na to što smo bili deca, roditelji su nas podržali u nameri da osnujemo orkestar i da se bavimo muzikom.

* Kako ljudi reaguju na to što svirate trubu?

- Nesvakidašnje je da devojka u Srbiji svira trubu, ali kada ljudi čuju kako zvučimo i kako funkcionišemo, onda je druga priča. Mada ima onih koji misle da to nije instrument za devojke, smatram da svako treba da radi ono što voli. Ne treba obraćati pažnju na predrasude, već ostvariti svoj san i ciljeve. U svakom slučaju, imamo veliku podršku.

*Sa koliko godina ste zaradili prvi honorar i na šta ste ga potrošili?

- Bilo je to kada smo tek počeli da sviramo, na dočeku fudbalera iz Arilja koji su pobedili na jednom turniru. Imala sam devet ili deset godina. Ne sećam se koliko je iznosio honorar ali znam da sam od tih para kupila slatkiše, što bi verovatno uradilo svako dete.

* Gde uglavnom nastupate?

- Vrlo često nastupamo, a leti gotovo svakog drugog dana. Poslednjih 15 godina učestvujemo na Saboru trubača u Guči, gde smo osvajali nagrade na predtakmičenjima, ali i titulu najboljeg pionirskog orkestra u Srbiji. Tek ćemo se takmičiti u najstarijoj kategoriji. Svirali smo u Španiji, Švajcarskoj, Grčkoj, a 2010. smo osvojili treću nagradu na festivalu u Poljskoj. Uveliko pripremamo album sa autorskim kompozicijama. Prvi disk sa obradama objavili smo 2012, kada smo bili deca, a ovo će nam biti prvi ozbiljan samostalan album. Biće svega, od čistog tradicionalnog zvuka do muzike koja se oslanja na moderne ritmove. Sada sam sa bendom u Arilju, gde sviramo, vežbamo i komponujemo pesme.

* Postali ste i član grupe “357”?

- Volim njihovu muziku, išla sam na nastupe “357” a već dve-tri godine sam stalni član benda. Svirala sam i na njihovom novom albumu “Baklja”. Sve je drugačije, tu sam samo član grupe, a ne predvodnik koji je odgovoran za sve. Razmišljam samo o svirkama i druženju. To su ozbiljni muzičari, stariji od mene, i drago mi je što sarađujemo. Muzikom se bavim ceo život i ne ograničavam se žanrovima. Volim svaku vrstu muzike - narodnu, zabavnu i rokenrol, privatno slušam džez i klasiku, bitno je samo da je truba pored mene.

STRELjAŠTVO

NAŠA sagovornica bila je član streljačkog kluba iz Arilja, sa kojim je osvojila prvo mesto na republičkom takmičenju.

- Streljaštvom sam se bavila u srednjoj školi, dok nisam upisala fakultet - kaže Danijela. - Planiram da nastavim da se bavim ovim poslom i da se muzički što više obrazujem. Najlepše je kada svirate sa braćom.