Smiljana Popov: Doktor Marković mi je spasao život!

NASMEJANO lice Smiljane Popov, autorke "Beograda za početnike", od novembra gledamo u repriznim epizodama ovog serijala, na Studiju B. Iako se vredi podsetiti na sva čuda, lepote i tajne koje naš glavni grad krije, nismo mogli da se ne zapitamo zašto nema novih epizoda i gde se denula Popova. Priznajemo, navikla nas je na nove priče i "šunjanja" svim delovima metropole, razgovore sa zanimljivim sagovornicima, svoj šarm i vedrinu.

- Razlog za ovu, za mnoge gledaoce misterioznu pauzu leži skriven u jednoj čašici koja danas, poput trofeja, stoji na mom stolu i opominje - otkriva nam Popova. - Naime, u toj čašici napokon počiva u miru moj slomljeni i razliveni diskus L5S1. Sada je na sigurnom, posle operacije. Neće me više mučiti. Dok nije izvađen, u poslednjih sedam meseci otkako je sve počelo, upoznala sam najveći bol u životu. Taj nesrećni diskus se slomio i razlio, i poslednjih godinu dana pritiskao nerv išijadikus, zbog čega sam u decembru završila u bolnici, nepokretna, u nepodnošljivim bolovima. Usledile su dve bolnice, injekcije kortikosteroida, fizikalne terapije u Institutu za rehabilitaciju u Sokobanskoj banji i banji "Selters", kako bih izbegla operaciju. Vežbala sam, plivala dva puta dnevno, no i posle svih terapija, bol je postao i ostao moj svakodnevni podstanar.

* Kako se razvijala bolest, a kako vi u njoj?

- Sve je počelo pre godinu dana. Malo-pomalo pa se ukočim, ušinem, bol se širio kroz desnu nogu. Kako se išijas u našem narodu podrazumeva kao "dobar dan", nisam to shvatala ozbiljno. Išla sam kod fizijatra, radila vežbe, ali se na rendgenu nisu videla meka tkiva - diskusi. To pokazuje samo magnetna rezonanca do koje je moguće doći posle sedam-osam meseci ili da papreno platite privatno. Kažu vam: "Imate spondilozu, kao i pola čovečanstva". Ni slutila nisam šta se iza brda mog života valja. Plesala sam tango, putovala, vozila bicikl...

* Kada su se javili bolovi?

- Posle dugih putovanja autobusom i autom. Od juna do decembra prošle godine kočila sam se i vukla nogu, ali nije bilo toliko alarmantno. Nisam znala šta me čeka. U oktobru sam ležeći pisala emisiju i montirala je na sofi. Išla sam na akupunkturu, kod kiropraktičara - ništa nije pomagalo. U decembru sam puzala po stanu, nisam od bola mogla da hodam, dolazila je hitna pomoć da mi da injekciju, da bih završila nepokretna u bolnici, u pelenama. Magnetna rezonanca je pokazala - diskus hernija. Diskus je pukao i izlio se. Svi koji me poznaju su bili u čudu, jer me poznaju kao aktivnu osobu. Ali kad čujete da su Divac, Stojaković, Čavić operisali diskus herniju, vidite da "pravde" nema.

* Na koji način se sve završilo?

- Operacija je bila jedino rešenje. Jedini hirurg na Balkanu koji radi najsavremeniju, minimalno invazivnu hiruršku intervenciju diskus hernije, dr Marko Marković, operiše u privatnoj bolnici. Reč je o endoskopskoj, laparoskopskoj operaciji. Nema otvaranja kičme, već se kroz milimetarski rez slomljeni diskus vadi. Prednost te operacije je brz oporavak, posle koje stajete na noge. Prilično je skupa, ali zahvaljujući Studiju B, a pre svega direktorki Ivani Vučićević, operisana sam odmah. U svetu surovog predatorskog kapitalizma u kojem živimo, kad ste čuli da direktor tako ljudski brine o zdravlju svojih zaposlenih? A kako bez TV ne mogu, slučaj zvani "život" pobrinuo se da režira operaciju na prvom kongresu jugoistočne Evrope posvećenom diskus herniji, pred lekarima iz cele Evrope i kamerama, kako bi se pokazalo da Beograd jedini na Balkanu ima ovakvu vrstu svetski najsavremenije operacije.

* Šta vam je najviše nedostajalo od decembra?

- Moj stari život - emisija, tango, bicikl, pokret, stvaranje, svi oni životno kalorični obroci radosti i oksitocina koji hrane moje biće suštinom. Ma kako da mi je prijalo preko potrebno usporavanje, koje mi je bolest nametnula, izolacija i pasivnost su mi teško pale. Ali to ima i dobre strane. Natera vas ste da počnete da osluškujete svoje telo. Za šta morate da se izborite u svom svakodnevnom životu - za usporavanje, za meru, za odmor, s druge strane za pokret, vežbanje, zdrav život. Suma sumarum - vreme za sebe.

* Kad se vraćate pred kameru, šta možemo novo da očekujemo?

- U bolnicu sam u decembru otišla iz kreveta, pišući emisiju koja me čeka sada u montaži. Čim se oporavim. Sledi fizikalna terapija, banja, tako da verujem da u julu-avgustu počinjem sa montažom novih emisija, koje jedva čekaju da izađu na svetlost dana. Imam nekoliko snimljenih epizoda koje je moja diskus hernija odložila i hitam da ih uskoro ispričam svima. I ja im se radujem, uželela sam se pričanja priča daleko od bola i tišine samovanja.