Aneta Kovačić: Moć glasa i reči je velika

ODLUKA da njena profesija treba da bude baš novinarstvo i voditeljstvo došla je 1999. Gledajući sa distance ta godina u mnogo čemu je, za Anetu Kovačić, prezenterku Dnevnika i vesti na RTS, bila prelomna. Do tada su joj sfere interesovanja bile umetnost, slikarstvo, dizajn, fotografija i velika ljubav - istorija. Da bi pokazala talenat morala je da se dokazuje, ali i da dosta radi na sebi.

- Išla sam na individualne časove dikcije, u školu novinarstva, a potom je usledila i šansa - javni konkurs za nova TV lica RTS. Prošla sam sve krugove, šestomesečnu obuku koja je bila zlata vredna, a posle nje došla sam u informativnu redakciju Dnevnika, što je i bila moja želja! Vreme u koje sam počela da radim nije bilo sjajno. Novinari su sami učili, malo ko je bio voljan da pomogne, ali bila sam istrajna i sigurna u sebe.

* Šta je nekada podrazumevala ova profesija i koliko je od toga ostalo danas?

- Danas se u novinarstvo i voditeljstvo ulazi veoma lako i brzo! Kada se ta šansa dobije prestane i dalji rad na sebi, jer radite bitne rubrike, snimate važne događaje, lepo završavate zadatke, stižu pohvale... Uvek ima nešto što može da se koriguje. Iskustvo jeste vredno, ali samokritičnost je bitna. I od novinara, posebno voditelja, očekuju se pismenost, kultura govora, obrazovanje i određene predispozcije u zavisnosti od toga da li je reč o pisanom ili televizijskom novinarstvu. Sve je manje zrelih, iskusnih novinara specijalizovanih za neku oblast, a to je velika šteta.

* Koji savet biste dali početnicima u novinarstvu?

- Izaberite posao koji volite i za koji imate dara, jedino tada ćete biti srećni. Vera u sebe i rad na sebi veoma su važni, posebno za početnika. Objektivna slika o svom radu je neprocenjiva. U ovom poslu ima i mnogo hvale bez pokrića, trudite se da date najbolje od sebe i da se stalno nadograđujete. Lepo je videti mladog novinara koji je svoj, ima stila, energiju i koji poslu pristupa s ljubavlju i kreativnošću. To nije domaći zadatak, studentska vežba, dokazivanje uredniku ili profesoru. Vi gledaocima dajete vest, pričate priču, tu ste zbog njih! A kad stanete pred kameru, ona će bez greške pokazati sve, dati otisak vaše ličnosti. Sako, kravata, šminka, utanjen glas i usiljenost neće vam mnogo pomoći ako nemate kvalitet.

* Dokle današnje televizijsko novinarstvo može da dosegne, kakve su vaše prognoze?

- Čini se da su televizija i televizijsko novinarstvo u našoj zemlji u stagnaciji, a sve je više ljudi koji ne gledaju TV ili čak i nemaju televizor. Istrošene ideje, sijaset raznih televizija sa nekvalitetnim programom... mnogo toga udaljilo je gledaoce, a internet i kablovske televizije polako preuzimaju primat. Nadam se da će se nešto, ipak, promeniti nabolje.

* Šta je sve potrebno da ima neko ko nam prezentuje vesti kako bi stekao poverenje gledalaca?

- Steći poverenje gledalaca je velika privilegija, ali i odgovornost. Vremena se menjaju, ali kriterijumi u izboru prezentera, voditelja, ipak, treba da budu visoki. Audio-vizuelni test veoma je važan, daje prvu, veoma bitnu sliku - da li može da vam se veruje, kakav je vaš odnos s kamerom, prema gledaocu. Važna je boja glasa, da imate prijatnu spoljašnost, dobru dikciju, integritet, neposrednost, samopouzdanje, osećaj za saopštavanje vesti... Dobrog prezentera uz sve ovo odlikuju i harizma i energija - to je taj "iks" faktor koji je mnogima nedostižan.

* Koje vam je iskustvo do sada najviše pomoglo da na pravi način doživite svoju profesiju?

- Već 10 godina sam prezenter Dnevnika i vesti. Svaka vanredna situacija, ali i redovna koja postane vanredna je veliko iskustvo. Veoma mi je značio i rad u emisiji "Politički poligon" koja se bavila stranačkim aktivnostima. Jutarnji dnevnik doneo mi je novo iskustvo. Na meni je bio tada veliki posao, jer smo radili samo urednik i ja, bila sam i novinar, reporter i cela organizacija bila je na meni. I moje obrazovanje dalo mi je mnogo. Diplomirala sam istoriju na Filozofskom fakultetu, stekla širinu pogleda na stvari i događaje, studioznost u radu, analitičnost, posebno u prikupljanju informacija, ali i moć da predvidim stvari i brzo odreagujem.

* U poslu koji radite prolazite i kroz mnoge stresne situacije, kako ih prevazilazite?

- Posao voditelja Dnevnika je veoma odgovoran i stresan. U živom programu sve se meri minutama i sekundama, mora se paziti na svaku reč, intonaciju... Često se dešavaju nepredviđene situacije. Na meni je da na najbolji mogući način to prevaziđem, i da se ništa ne primeti ni u glasu, ni u izrazu lica. Samokontrola je veoma važna, sve se najbolje prevazilazi kada ste apsolutno prisutni, što nije lako. Ali vašu prisutnost osećaju gledaoci, i i te kako vide da li vam se žuri kući, koliko ste u temi, da li vam je dosadno... Moć glasa i reči je velika, kao i moć televizije, baš kao i osećaja da neko baš vama u ovom trenutku saopštava najnoviju vest.

* Vidite li sebe još negde u medijima, da li bi to i dalje bila informativa ili imate želju da radite nešto drugo?

- Volim svoj posao, mislim da se to veoma jasno vidi. Onog trenutka kad u studio budem ušla bez želje, energije i emocija, to će značiti da treba da ga napustim. Mnogi me pitaju da li ću raditi neki drugi TV format, ali Dnevnik i informativa za sada su moj izbor.