Aleksandra Radović: Neću da pevam na hrvatskom

JEDNA od najboljih pop pevačica domaće muzičke scene Aleksandra Radović privodi kraju pripreme za šesti beogradski koncert, koji će 17. maja održati u Sava centru. Tri dana kasnije, pesmama sa aktuelnog albuma “Carstvo” razveseliće novosadsku publiku u “Spensu”, a 27. maja družiće se sa Podgoričanima u Kulturno-informativnom centru “Budo Tomović”. Cenjena pevačica i kantautorka neće mirovati ni tokom leta. Planira nastupe i po ostalim većim gradovima u Srbiji, ali i u Makedoniji i BiH, gde je rado viđen gost.

Mada je pre nekoliko godina, za “Novosti”, rekla da nema želju da objavi album, jer na muzičkoj sceni nije povoljna klima za pop melodije, publika ju je demantovala pozitivnim komentarima ispod novih pesama na “Jutjubu”.

- Nikada mi se to nije dogodilo, a na sceni sam već 15 godina - kaže nam Radovićeva. - Uvek bude poneka kritika, ali sad su ljudi složni u mišljenju da je “Carstvo” pravo osveženje. Ili su me previše dugo čekali, pa vele: “Dobro da je izdala bilo šta”. Šalu na stranu, napravili smo dobar izbor pesama u koje smo utkali mnogo ljubavi, a ljudi su to prepoznali.

* Da li vam zato što ih ne izdajete često, albumi zvuče kao kompilacija hitova?

- Za izvođača nema veće sreće nego kad mu sve pesme nađu put do slušalaca. Ceo album izvodim na nastupima i svi u publici pevaju sa mnom uglas. Na nedavnom koncertu u Sarajevu, jedna žena iz prvog reda zamolila me je da otpevam pesmu “Pamti me”. Rado sam joj ispunila želju, a onda me je iznenadila njena reakcija. Jecala je dok sam pevala!

* Kako reagujete u takvim situacijama?

- Zastala mi je knedla u grlu. Nije jednostavno kad vidite da na taj način vaš glas dodiruje drugo biće. U jednom trenutku sam zastala, bend je nastavio da svira, a ja sam morala malo da se saberem. Boli me kad vidim da neko toliko pati.

* Jedna ste od retkih srpskih pevačica koje redovno nastupaju u Sarajevu?

- U BiH se osećam kao kod kuće. Bosanci su veoma gostoljubivi, cene dobru muziku i kad se pevač trudi i bezuslovno daje. Verovatno sam im zbog toga čest gost.

* Dobili ste ponudu da ih predstavljate na “Evrosongu”?

- Jesam. S obzirom na to da je moj otac iz Republike Srpske, pre nekoliko godina postojala je opcija da branim boje BiH na “Pesmi Evrovizije”, ali u tom trenutku mi nije bila prihvatljiva. Razmišljala sam da, ukoliko treba da pevam na tom festivalu, onda bi trebalo da predstavljam Srbiju.

* Zašto ste odustali od ovogodišnjeg učešća na “Evrosongu”?

- Pozvali su me iz Javnog servisa da nas predstavljam s pesmom koju će izvesti Tijana Bogićević, ali zbog obaveza oko unapred zakazanih koncerata nisam mogla da se odazovem. “Evrosong” više nije toliko zanimljiv kao što je bio nekada.

* Da li je istina da ste odbili da izdate album u Hrvatskoj (gde inače ne nastupate), jer su tražili da prepevate pesme na ijekavicu?

- Pregovarala sam sa “Kroacija rekordsom”, ali kako je ekavica zabranjena u Hrvatskoj, nisu mogli da mi garantuju koliko ću biti puštana na radio-stanicama. Ne vidim nijedan razlog zbog kog bih to učinila. Rođena sam na ovom govornom području, govorim i pevam na ekavici i ako meni ne smeta da slušam Olivera Dragojevića kako peva “lipo mi je”, ne znam zašto bi Hrvati imali problem da slušaju ekavicu. Verujem da nije problem u ljudima, već u hrvatskim medijima. I tamo vole dobru muziku, slušaju je, ali kod kuće.

* Jedna ste od retkih pop pevačica koje nisu zarad popularnosti koketirale sa etno-motivima?

- Pitanje je ko je tu pametan: oni koji to čine ili ja. Svako ima svoje razloge, o kojima je nepristojno diskutovati. Dobar pevač može da peva šta god poželi. Volim pop, mada mi se čini da bih podjednako dobro pevala bilo koju vrstu muzike. Svoju doživljavam kao misiju u teškom vremenu. Trudim se da budem dobar primer, i kao muzičar i kao ličnost. Želim da me ljudi pamte kao nekog ko je bio principijelan, bavio se muzikom iz ljubavi i ostavio dobre pesme koje će, možda, neko prepevati.