Kanjevac: Svi su hrabri na internetu

POVODA za razgovor sa Radomanom Kanjevcem, glavnim i odgovornim urednikom Radio Beograda 2, nikako ne manjka - obeležavanje šest decenija postojanja ovog radija (naredne godine), akcija "Zeleni i crni list", nova zbirka pesama koju planira da objavi...

- Naredne godine je 60 godina rada Radio Beograda 2 - kaže na početku intervjua za "TV novosti" Kanjevac. - Pripremamo knjigu "Ko je radio na radiju" kojom ćemo se podsetiti na stvaraoce naše redakcije. Planiramo i seriju koncerata u Kolarčevoj zadužbini, koja je naš partner svih ovih godina. A i akcija "Zeleni i crni list", kojom podižemo svest o zaštiti životne sredine, naredne godine imaće dva jubileja: 35 godina trajanja i deset koliko je zajednički radimo sa Pokretom gorana Vojvodine.

* Gde su radio-stanice u današnje vreme?

- Vreme radio-programa tek dolazi. Kriza je odavno prošla i radio, u savezu sa internetom, ima sve više slušalaca. Radio danas možete da slušate svuda, u kući, kolima, telefonima, računarima. I to ne samo u takozvanom realnom vremenu, već kad poželite, a mi pravimo emisije koje nisu za samo jedno slušanje. Nove tehnologije nam pomažu i zato imamo sjajnu budućnost.

* Osnovni postulat Radio Beograda 2 je kvalitetan program, ali kako uspevate da održite i slušanost?

- Uz odlične novinare, ozbiljne goste, najkompetentniju muzičku redakciju, ne samo na našem radiju, već i u medijima regiona. To su ljudi koji imaju znanje, koji ne emituju jeftine stvari i koji vode računa o trajnim vrednostima. Kad se tome doda i bogata arhiva Radio Beograda, onda nije teško zadržati slušaoce.

* Tokom karijere bili ste glavni i odgovorni urednik OK kanala, preteče Trećeg kanala. Kakvo danas imate mišljenje o televiziji?

- To je stvarno bilo davno i mnogo toga se promenilo. Nedavno je jedan kritičar napisao: "Daljinski upravljač više ni kod koga ne stoji na stočiću, već ga svi drže u ruci". Gledaoci danas nemaju dovoljno pažnje za emisiju koja traje čitav sat. Promenila se percepcija gledanja programa, samim tim i način proizvodnje. Danas se program pravi tako da ga gledate desetak minuta. Svaka emisija ima svoje "pikove", pa je veoma teško porediti nekadašnje programe sa ovim danas. Što se sadržaja tiče, to ne bih komentarisao.

* Kakav je bio OK kanal?

- Jedina alternativna TV u to doba. Dovoljno je bilo da emitujete nešto na šta ljudi nisu navikli, pa da budete gledani. Ono što je tada bilo normalno na radiju, na TV je bilo nezamislivo. Recimo, direktno uključenje gledalaca u program ili ugostiti Milovana Đilasa, ondašnjeg disidenta. Tada je bilo dovoljno malo hrabrosti da biste bili gledani. Danas hrabrost nije dovoljna, da biste bili gledani, potrebna je veština.

* Da li su danas urednici hrabri ili vešti?

- I hrabrost je danas drugačija. Nekada ste morali da je pokažete u novinama, na radiju ili na ekranu, a sada su svi hrabri na internetu. Što bi se neko mučio i išao na TV kada za računarom može da napiše šta želi i da to mnogi vide. Ta takozvana internet hrabrost ubila je onu u medijima. Da biste danas imali dobru TV, potrebno je da imate dobre novinare, da ste zanimljivi i profesionalni. Apsurdno je što studenti danas demonstriraju protiv RTS, a ne kažu ništa na račun komercijalnih medija, jer RTS ima daleko kvalitetniji program i redakcije koje komercijalne TV nikada neće imati u ponudi.

* Vi ste i pisac, a mnoge vaše pesme su se našle na rok albumima. Kako danas gledate na to?

- Jedna faza mog života bila je povezana sa rokenrolom od 1987. do 1993. godine, i tada sam pisao za "Galiju". Kada sam poželeo drugačiji izazov, prestao sam da se time bavim. Kažu da sam bio dobar. Negde u to vreme imao sam i emisiju "To je samo rokenrol" i sarađivao sa mnogima rokerima. Moj imenik bio je pun rok muzičara, ali nažalost - sve je prazniji.

* Da li nađete vreme za pisanje?

- Za pisanje poezije mi je potrebna permanentna dokolica. Zato pišem malo. Spremna je zbirka "Grešne misli na svetim mestima", ali to su pesme koje sam napisao pre nego što sam imenovan na ovu poziciju. Možda je i objavim pred Sajam knjiga. Pesme se pišu sa uverenjem da će se čitati i u budućnosti, zato pesnik nema razloga da žuri sa objavljivanjem. Osim toga, ne mogu da radim površno ono do čega mi je najviše stalo. To je izazov, koji zahteva vreme, a sada su tu neki drugi izazovi.

* Znači, radio vam je ponovo postao izazov?

- Nikada nisam birao poslove, nekako su oni uvek birali mene. Ali da nema izazova, ne bih ni pristao na ovu funkciju. Inače, volim izazove, pa kad osetim da ih gubim, nastavljam dalje. Radio Beograd 2 je program koji bih svakako slušao i da ne radim na njemu, a ovako imam sreću da učestvujem i u njegovom kreiranju.