Duškov povratak ognjištu

TRAGOM svojih muzičkih idola Vlastimira Pavlovića Carevca i Žarka Milanovića, violinista Duško Jovanović objavio je album "Povratak ognjištu" (PGP RTS), u produkciji kolege Zorana Milenovića i aranžera Zorana Bahuckog, kojima i nas kroz 12 kompozicija vraća korenima. Duško je rođen u Loznici, ali već četvrt veka živi u Berlinu, po obrazovanju je stomatolog, ali ga violina vodi kroz život, jer po završetku studija nije mogao da započne staž u struci.

- Na vreme sam završio stomatologiju, a tokom studija sam se intenzivno bavio muzikom - priča Duško za "Novosti". - Kako mi nisu odobrili staž u struci, otišao sam u vojsku i tamo bio aktivan stomatolog. Posle te prakse mogao sam da radim bilo gde u svetu i da se nigde ne obrukam. Opet dođem u Beograd, podnesem zahtev za staž, oni me opet odbiju. Tada sam počeo aktivno da sviram po Skadarliji. Posle devet meseci mi odobre staž, položim državni ispit iz stomatologije, ali kod nas nije bilo posla. Onda sam počeo da sviram po svetu i da zarađujem, kupio sam stan i stomatološku opremu, kada niko kod nas nije imao privatnu ordinaciju. Međutim, muzika mi je toliko dobro išla da nisam stigao ni da je instaliram. I onda je u Srbiju došlo ono teško vreme, ja sam ponovo otišao u Berlin, koji se ispostavio kao moj sudbinski grad.

U početku je Jovanović u Nemačkoj nastupao pred našom dijasporom, ali u poslednje vreme često svira i za Nemce:

- Oni su fascinirani kako neko može "iz glave" da odsvira pesmu. Starije generacije su oduševljene kada čuju "Fascinejš" ili "Ramonu". Poznajem nemačke pesme i njihove tekstove bolje od njih. To je paradoks. Sviram za svu strukturu našeg sveta tamo. Gitarista Mića Tomić je sa mnom, imam basistu i nekada mi dolaze muzičari iz Beograda, zavisi od obima posla.

Posle toliko godina provedenih van Srbije Jovanović je poželeo da se na neki način oduži svojim korenima. Nazivu albuma "Povratak ognjištu" kumovao je njegov školski drug iz Loznice.

- On mi je rekao: "Pošto ti živiš u inostranstvu, smatram da je ovo tvoj povratak ognjištu". Dakle, s ovim kompozicijama, "Marš na Drinu", "Svilen konac", "Nizamski rastanak", našim kolima, biserima srpske violinske muzike, vraćam se svojim korenima. Tu muziku stalno predstavljam u Nemačkoj. Album sam sam producirao, a PGP RTS je prepoznao kvalitet.

Kažu da je Duškovo muziciranje na tragu njegovih idola, ali i da je neuhvatljiv taj čuveni prstohvat slavnog Carevca, koji, kao ni Jovanović, nije imao muzičko obrazovanje. To nam i violinista potvrđuje.

- Jeste neuhvatljiv, ali boja je bitna - tvrdi Jovanović. - Ti stari majstori koju god violinu da uzmu, ona isto zvuči. Oni su bili genijalci. Ja sam našao jednu, staru 240 godina. Starinski je dobra, ali ne znači da su sve stare violine dobre. Danas se one mogu naći budzašto.

Nakon promocije albuma u Beogradu, Duško se vratio u Berlin, gde ga očekuje posao:

- Lepo zarađujem sviranjem. Prijatelji kojima sam poklonio album, a koji stalno putuju od Berlina do Beograda, kažu da im je baš lepo da celim putem to slušaju, pa me pitaju što nema još pesama. Moram da im dodam za put. Želim malo i staru zabavnu muziku da sviram. Pa, polako, videćemo.