DŽoi iz Prijatelja: Danas je najteže biti roditelj
11. 03. 2017. u 10:36
Met Leblank, zvezda "Prijatelja", za "Novosti" o novoj komediji "Čovek sa planom", receptu za uspešan sitkom, ulozi supruga i oca na tv i privatno

Met Leblank
PROŠLO je više od decenije pre nego što se zvezda "Prijatelja", vragolasti njujorški mačo Džoi Tribijani, odnosno Zlatnim globusom nagrađeni glumac Met Leblank (u julu puni 50), krajem prošle godine rolom Adama Brnsa u seriji Si-Bi-Esa "Čovek sa planom" vratio u svet sitkoma. Mada prosed, i sa kojom borom više, šarmantni zavodnik, kako je rejting serije pokazao, još nije "zarđao" uprkos tome što se ovog puta našao čak u tri, pred kamerama, njemu sasvim nepoznate situacije. Prvi put u karijeri glumi muškarca u braku. Dodatno je otac troje dece, a da ne bi nikoga krivio za nametnuto breme, odlučio je da se potpiše i kao izvršni producent serije. I dok čekamo da "Čovek sa planom" dođe na neku domaću TV, Met u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti" otkriva da mu je sitkom mnogo nedostajao.
- Želeo sam da se posvetim porodici i provedem sa njom svaki slobodan trenutak. Uživao sam u životu. Kad sam osetio da sam se "izduvao", poželeo sam da to predivno iskustvo podelim sa svetom. I to onako kako mi najviše prija. U sitkomu. Okupio sam drage i pouzdane ljude, prave profesionalce, seli smo za sto i stvorili "Čoveka sa planom", mada nikakav plan nismo imali. Samo da ponovo osetimo magiju smeha - kaže Leblank, čiji je Džoi bio inspiracija balkanskim Kazanovama, koje su odrasle patentirajući na devojkama njegovu čuvenu foru za muvanje: "Hej, šta ima?"
- Bila su to sjajna vremena. I uvek uživam kad se ponovo okupimo i prisetimo lepih uspomena. U tome je draž "Prijatelja", ali i komedije kao žanra. Mnogo smeha smo podarili svetu, a on je bio naša najveća nagrada. Pred živom publikom, reakcija je uvek iskrena. Ili si smešan ili nisi. To je jedino merilo uspeha.
* Zbog čega ste odabrali "Čoveka sa planom" za povratničku rolu?
- Mada je reč o sitkomu, ovo je za mene, ipak, nova teritorija. Nikad dosad nisam glumio supruga, a ni oca. A u stvarnom životu sam i jedno i drugo. Dakle, imam dovoljno iskustva za tu ulogu. Nedostajala mi je TV. Dugo sam se radovao prilici kao što je ova komedija. Odnos sa publikom i kamere koje se "vrte" svuda oko vas. Čini mi se da ništa ne može da se meri s tim osećajem.

* Koliko je teško napraviti dobru komediju?
- U čemu je razlika između komedije i drame? Prva je smešna, druga nije. Sve ostalo je slično. Obično je u igri neki ljubavni odnos. On prolazi kroz razne faze - ulog, žrtva, sukob, velika odluka. To je pripovedanje. U komediji sve to mora biti i duhovito. Dakle, pred sobom imate sve izazove drame, i onaj najteži. Da se nečijoj tragediji slatko nasmejete. Uvek su mi bile draže komedije. Lepše je učiti ulogu smejući se sa njom, nego je danima oplakivati unapred dok ne otkrijete pravu emociju u sebi.
* Šta seriju čini uspešnom?
- Dok sam sastavljao glumačku ekipu za ovu seriju, vodio sam se kriterijumima kao što su talenat, mogućnosti, posvećenost, inteligencija, duhovitost glumaca. To je ono čime raspolažete i što vam može doneti gledanost. Ali ne mora. Mnogo je drugih okolnosti, poput neuspelog marketinga, viših interesa i loše prezentacije koji mogu uticati na to da odličan šou postane veliki promašaj. Jedino siguran je rad.
* Čime se to bavi "Čovek sa planom"?
- Koncept "riba na suvom" uvek mi je delovao kao zanimljiva ideja za seriju. Ukratko, ja kao glava porodice, trčim sa bratom, koga glumi Kevin Nilon, po gradilištima, nastojeći da nam obezbedim dovoljno sredstava za normalan život. Za to vreme, žena sedi kod kuće sa troje dece i razmišlja o tome da se vrati karijeri, jer se bliži dan kad će i najmlađe poći u školu. Time će se njena pedagoška rola u njihovim životima okončati, a na red će doći - ona. Kao pravi muž, podržavam njene želje, i prihvatam da se o klincima sada staram ja. Veoma naivno. Tad počinje moj mali pakao koji sam u stvarnom životu već preživeo. Domaći zadaci, škola, pripremanje obroka, i to sve uporedo sa mojim poslom. Odjednom shvatam sa čime se sve ona borila prethodnih godina, i koliko sam ja loš u tome. Nisam, međutim, jedini koji je na stranom terenu. Moja supruga je takođe napravila pauzu od 13 godina, i povratak na posao bio je veliki šok za nju. Čini mi se da je to tematika u kojoj će se mnogi prepoznati.

* A može li se u Adamu prepoznati Met?
- On je samouk čovek. Sa bratom vodi uspešnu građevinsku kompaniju. Znate, on je jedan od onih alfa mužjaka koje sam često u životu glumio. A, eto, ta rola me je ponovo sačekala. Adam voli porodicu i učinio bi sve da ih zaštiti i omogući im bezbednu budućnost. Tu se donekle pronalazim u njemu, jer baš kao Adam, i ja sam ponekad u dobrim namerama poput slona u prodavnici porcelana. Ali važno je da mu je srce na pravom mestu. Ono što me oduševljava kod njega je to što i posle toliko godina i dalje suprugu voli kao prvog dana. Baš kao i ja.
- To je prolazna laka zabava. Odgovara trenutnom intelektualnom i moralnom statusu čovečanstva. Ipak, verujem da će se ljudi vratiti pisanoj reči. Neke stvari su čoveku urođene.
* Da li vam je pomoglo to što ste roditelj i u stvarnom životu?
- Obožavam to što sam otac. Volim decu. Ona su velika radost. Bezgranično nevini, naivni i iskreni. Sve ono što odrasli odavno nisu. Oslobođeni su svih ograničenja, raznih oblika sputavanja, obaveza. Samo se zabavljaju. I to mi je stalni podsetnik na istinski važne stvari u životu. Pre svega, na zabavu. A to i jeste poenta "Čoveka sa planom". Smeh. Sve je manje osmeha na ljudskim licima. A mi smo tu da doprinesemo njegovom povratku.
* U čemu vidite izazove modernog roditeljstva?
- Plašim se da nemamo dovoljno vremena, a ni prostora da ih sad nabrojimo sve. Glavni su uobičajeni - koga nagraditi, kojom kaznom one nestašne naučiti o redu. Da li zabrane izlazaka, druženja i gledanja TV imaju efekta? Žao mi je što roditelji danas imaju jeftinu zamenu u odgoju kao što su TV i kompjuteri. Gde su nestale dadilje? Bake sa svojim bajkama? Čime su se deca ranije uspavljivala? Mnogima je najlakše samo posaditi decu pred računar i tako rešiti problem. Na taj način zaboravite da pitate dete šta voli da radi, u čemu uživa, šta ga čini tužnim, a šta ga raduje. I onda, iznenada, vaš anđeo postane đavo kog ne možete uhvatiti ni za glavu, ni za rep. A ko je za to kriv?
* Na koji način je tehnologija o kojoj govorite izmenila TV? Ima li razlike u sitkomima nekad i sad?
- Tehnologija, sama po sebi, najveća je promena koja se može videti na TV. Ne sme se zaboraviti da su "Prijatelji" nastali pre nego što su mobilni telefoni postali deo masovne kulture, i da u seriji gotovo da ih nije ni bilo. Zamislite sve mogućnosti u kojima bi se "Prijatelji" razvijali da smo "visili" međusobno na "Fejsbuku". Ko zna šta bi se tu sve izrodilo. Kad je reč o samoj priči, sitkomi su ostali isti. Ponekad se šalim da se scenario nije menjao od vremena kad su pećinski ljudi sedeli uz vatru i pričali koristeći toljage. I to je bila komunikacija. Cilj serije je da isprati nečiju životnu situaciju. Smešnu, tužnu, strašnu. Da li će se služiti dobrom pričom, svemirskim specijalnim efektima ili putovanjem kroz vreme, nebitno je. Priča je pre i posle svega.