Ana Sinicki: Ja sam slovenska duša

OPERSKA pevačica Ana Sinicki nikad nije delila muziku na žanrove! Talentovana umetnica, koja je osnovne studije završila na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu a magistrirala na čuvenom Jejl univerzitetu u Americi, uskoro će objaviti prvi studijski album "Mi alma" koji predstavlja jedinstven spoj klasične i popularne muzike sa 13 numera. I to na sedam jezika! Mecosopran Ana Sinicki nastupala je u Njujorku, pevala u operama i na koncertima van američkog kontinenta, živela je četiri godine u Italiji, a danas na relaciji Beograd - Milano. Na pitanje šta njen album još čini posebnim, jedina umetnica sa ovih prostora koja je dobila stipendiju na prestižnom američkom univerzitetu, za "Novosti" kaže:

- Na disku su dve obrade, sve ostalo su moje autorske numere, a polovina albuma je na srpskom jeziku. To je nešto između onoga što rade Andrea Bočeli i "Il divo", ali nije i jedini žanr na disku. Ima i brzih melodija u španskom ritmu, nešto što podseća na muziku "Džipsi kingsa" i ruske ciganske numere i jedna obrada stare makedonske pesme. Ja sam i tekstopisac većine numera na disku. Ono po čemu je jedinstven ovaj album je to što na tržištu ne postoji disk operske pevačice sa autorskim numerama u popularnim aranžanima.

* Koji je bio vaš motiv za takav album?

- I na nastupima i privatno volim da pevam i ono što nije operska muzika. Prvo sam htela da snimim obrade, ali sam onda shvatila da bi bilo bolje da uradim nešto potpuno novo. Oduvek mi je bila želja da snimim album koji neće biti samo klasika, već iskorak u nešto drugačije.

* Zašto ste se vratili iz Amerike?

- Cilj mi je bio da se vratim u Evropu. Svuda je teško uspeti, potrebno je mnogo odricanja, ulaganja i sreće. Nema pravila, danas ste na početku karijere a za mesec dana možda već u vrhu. Neizvesnost je najgora u ovom poslu, ali je najlepše to što se bavite umetnošću. U Americi se ne gleda ko je odakle došao kada je umetnost u pitanju. U Metropoliten operi u Njujorku najveće zvezde su iz Rusije.

* Da li ste se susretali sa predrasudama?

- Jedino mi je smetalo to što se na sve gleda kroz biznis i novac. Nekad imate osećaj da ste ukalupljeni, a umetnika ne možete staviti u kalup. Ne mogu da funkcionišem tako što ću raditi tri posla da bih preživela. Umetnici su svuda malo plaćeni. Što se predrasuda tiče, nije ih bilo, naprotiv, osećala sam se povlašćeno jer sam iz Evrope. Svaki Evropljanin je za Amerikance egzotičan, a sve evropsko je potpuno "in". Svi maštaju da dođu ovde. Roditelji su mi rekli da smo zaštićeni kao polarni medvedi na univerzitetu. Fakultet čini sve da se studenti osećaju komotno, da imaju sve uslove a na njima je samo da se posvete studiranju. Imali smo privatnu bolnicu i policiju na univerzitetu. Kada sam upisala magistarske studije, bila sam jedina koja nije Amerikanka. Samo na audiciji bilo nas je stotinak, a primljeno je osmoro.

* Zašto ste se opredelili za opersko pevanje?

- Uvek sam sebe videla kao umetnika, ali mi je dugo trebalo da odlučim da se bavim baš operskom umetnošću, jer je za to potrebno dodatno odricanje. Nije dovoljno samo da stanete na scenu i otpevate to što treba, već morate stalno da radite na svom glasu. Opersko pevanje je kompleksna umetnost, zahteva časove pevanje, a to se uči godinama. Takođe, morate da budete svesni da ste na sceni, da znate da glumite. Prevagnulo je to što je to kompleksna umetnost, nije nešto prosto što svako može da uradi. Majka mi je Makedonka, a otac Rus, možda je poreklo dosta uticalo na mene i na moj izbor profesije. Ja sam slovenska duša!

GOVORI OSAM JEZIKA

PORED muzičke akademije, Ana je završila još dva fakulteta - Menadžment u umetnosti i Bankarstvo i trgovinu. Osim srpskog, talentovana i ambiciozna umetnica govori još sedam jezika - engleski, italijanski, ruski, francuski, španski, nemački i makedonski. Sada je trend u svetu da operski pevači nisu vezani za neku opersku kuću, već se vezuju samo za određene projekte.