Aja Jung: Velika igra sa velikim igračima

CEO predstojeći festival je poslastica! I to kakva - obećava Aja Jung, osnivač i direktor Beogradskog festivala igre koji je odavno postao "poslastica među festivalima", a ove godine nam, od 11. marta do 11. aprila, 14. put u Beograd dovodi sam krem - Od Baleta Britanske Kolumbije, do holandskog "Intordansa", preko kompanija Akrama Kana ili Helene Valdman... U goste nam dolazi i Škotski plesni teatar, vankuverski "Kidd Pivot", ali i Balet Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba, nakon mnogo godina. Sve to, "na Barišnjikova", koga je po drugi put uspela da dovede u Srbiju, a u Beograd - tek prvi.

- Mihail Barišnjikov je surovi profesionalac - kaže, za "Novosti", Aja Jung. - I ja sam, pa se valjda takvi ljudi prepoznaju, i počnu da veruju jedni drugima. Kontakti su moje ogromno bogatstvo, ono što nosim sa sobom. Velika igra podrazumeva važne kontakte. Nije uspeo onda da zaigra u Beogradu, jer tadašnjeg gradonačelnika Beograda nije interesovala umetnost. Kada neko ne odlazi u pozorište, onda verovatno ne ume ni da sagleda koliko je dolazak velikih umetnika važan za grad. Nisam uspela da obezbedim ni podršku tadašnjeg ministra kulture. Međutim, u Novom Sadu smo se o svemu brzo dogovorili. Tako je Barišnjikov stigao u Srbiju, a sa njim i našoj publici tada nepoznat mladi koreograf Benžamin Milepje. Nekoliko godina kasnije, Milepje je radio na filmu "Crni labud", oženio se sa Natali Portman, i postao direktor Baleta pariske Opere. Ko je to mogao da pretpostavi kada je u farmerkama, sa radnicima koji su istovarivali kamion sa scenografijom, sedeo na zidiću ispred zgrade SNP?

Za sve koji su odrastali na sceni, a naročito za igrače, trema je uvek prisutna - ona koja ne sputava, već podrazumeva punu odgovornost, ne krije Aja. Tako i sama uvek do poslednjeg časa strepi nad programom jer "mnogo je malih, sasvim nevidljivih detalja koji prethode izmeštanju, odnosno gostovanju jedne pozorišne predstave - slično kao kada ste igrač, i kada se satima, danima i godinama, pripremate za svojih par minuta na pozornici". Pre deceniju i po veli, želela je da ode iz Srbije, a umesto toga svoje bogatstvo - poznavanje plesne scene, menadžersko iskustvo i dragocene kontakte u imeniku, iskoristila je za osnivanje festivala. Upustila se u neizvesnu festivalsku avanturu.

- Cilj mi je bio da našoj publici kroz festival otkrijem savremenu igru, koja je u tom trenutku na svetskoj sceni postajala sve zanimljivija i prisutnija, dok je u Srbiji bila na margini interesovanja medija, publike, sponzora i institucija - objašnjava Aja. - Nije bilo lako ni dovesti svetske trupe ili imena, jer su svi pamtili ratove i bombardovanja, a Beograd je bio daleko od mogućnosti za zaradu ili od mesta koje bi bilo važno za umetničku biografiju.

Ipak, festival je rastao neverovatnom brzinom. U svetskim medijima je opisivan kao fenomen, baš zbog programa koji je iz godine u godinu dovodio sve značajnije autore i produkcije. Svakako se radi i o tome da niko nije očekivao da u našoj avliji "poraste" vrhunski umetnički događaj. Sa svega nekoliko saradnica, Aja je trčala tu trku, sasvim posvećeno:

- Naravno, verovala sam da će se rizik smanjiti kada uspeh bude evidentan. Međutim, nije tako. Još uvek strepim nad programom o kome piše "Gardijan" ili "Njujork tajms", jer se uspeh u mojoj zemlji uglavnom ne opaža, a često i ne oprašta.

Ima još mnogo trupa, koreografa i igrača koje Aja želi da predstavi festivalskoj publici koju danas merimo u hiljadama.

- Selekcija programa je ogroman izazov, jer treba predvideti koje su to produkcije o kojima će se tek čuti i pisati, zadatak festivala je da otkrije nešto novo i neviđeno - tvrdi Jungova. - To je i razlog što u Beograd dolazi sve više svetskih kritičara, producenata i direktora velikih teatara.