Oči u oči s tigricama

AUSTRALIJANAC britanskog porekla Skot Miler veterinom se bavi od 1997. Karijeru je započeo u najvećoj australijskoj bolnici za životinje, sidnejskoj "RSPCA klinici", da bi se nakon godina prakse preselio u Veliku Britaniju. "Skrasio" se u istočnom Londonu gde je, u svojoj ordinaciji, pomogao velikom broju životinja, od najmanjih do najvećih. U britanskoj prestonici često se pojavljuje u medijima, u brojnim emisijama. Najsvežiju od njih, prošlogodišnji serijal "Veterinar sa brda", od 16. februara, pa narednih 19 četvrtaka, moći ćemo da gledamo na kanalu Vajasat nejčer, u 19.00. Tim povodom ovaj plemeniti plavušan dao je ekskluzivni intervju za "TV novosti".

* Koja je najneobičnija životinja kojoj ste pomogli i u čemu je bio problem?

- Zanimljivo, ali imao sam takav slučaj baš pre nekoliko dana. Zamolili su me da odem na Ajl ov Vajt, na jugu Ujedinjenog Kraljevstva, kako bih jednoj maci skratio nokte, što kao informacija, sama po sebi, ne zvuči nimalo interesantno, dok ne saznate da je ta maca u stvari - tigar. Takođe, pitali su me da li mogu da odem u zoološki vrt u pomenutom mestu, gde imaju dva apsolutno božanstvena tigrića - Ziju i Zenu. Njih dve su u poznim godinama i imaju zdravstvenih problema, baš kao što je to slučaj i sa domaćim macama. Jednoj od njih su urasli nokti na šapama. To im nastaje od starosti, pa se ne kreću dovoljno. Vlasnica tog zoološkog vrta, moja dugogodišnja prijateljica, odrasla je sa ove dve tigrice, tako da je za njih napravila posebno životno okruženje. Ne samo da je trebalo da pomognem u skraćivanju tigrovih noktiju, već sam pomogao i da se uradi ultrazvuk njenog urinarnog trakta, da bih na kraju završio bukvalno oči u oči sa tigricom, što je za ljubitelja životinja, poput mene, neverovatno iskustvo. Od svih stvari koje u životu iskusite, ovo je, po osećaju koji doživite, na neki način najbliže religiji.

* Šta je vaša emisija promenila u svetu veterine?

- Uveren sam da ovakva emisija ostavlja trag iza sebe. Obožavam da radim u svojoj veterinarskoj ordinaciji i iskreno volim tim koji radi sa mnom. Životinje imaju prilično uobičajene i normalne probleme. Gledaoci mi često pišu da se zahvale što sam u emisiji tretirao baš neki određeni problem, pošto im je to saznanje pomoglo da iste simptome prepoznaju i kod svog ljubimca i da ga, na vreme, odvedu kod veterinara. Ispunjava me pomisao na to da sam u emisiji pomogao toj jednoj životinji, ali da sam time, u stvari, spasao mnoge druge sa sličnim problemom, širom sveta. Smatram da se mi veterinari bavimo veoma važnim pozivom. To možda nije najplaćeniji posao na svetu, ali je poziv koji iskreno volim.

* Sa kojim životinjama najviše volite da radite?

- Sa psima. Oni žele da vam udovolje, da se sprijatelje sa vama, dok su mačke samotnjaci - znaju šta žele i malčice su svojeglave. Dozvoliće vam da ih mazite, ali će isto tako da vam stave do znanja kada žele da prestanete. Tako da kada, kao veterinar, treba da obavite nešto što nije preterano prijatno, pas će vam pre oprostiti od mačke.

* Odakle dolazi potreba ljudi da imaju kućne ljubimce? Kao da nam je svima potrebna ta vrsta emocija, drugačija od one koju osećamo prema drugim ljudima...

- Veze među ljudima su teške, mi smo kompleksna bića. Životinje su jednostavnije, pa je i odnos koji izgradite sa životinjom jednostavniji, a ispunjen podjednakom količinom ljubavi. U ovom užurbanom vremenu, činjenica da imate kućnog ljubimca koji vam pruža bezgraničnu ljubav može da bude veza koja nema konkurenciju. Neki ljudi čak tvrde da su odnosi koje imaju sa svojim ljubimcima nekada i jači od relacija koje grade sa ljudima. Smatram da smo do sada već uvideli koliko životinje mogu da osećaju, da su bića sa emocijama, da imaju svoju ličnost. Dobrobit jedne životinje je od izuzetne važnosti. Smatram da ljudi to s vremenom sve više uviđaju.

* Da li je normalno to što ljudi razgovaraju sa svojim kućnim ljubimcima? Jesam lu u pravu ako mislim da me moj pas razume?

- Ako je nekim ljudima to čudno, onda ću im i ja sigurno biti čudan, pošto to radim sve vreme. Svakako da životinje ne razumeju svaku reč koju im kažete, ali razumeju način na koji im se obraćate. Ne zaboravite da one žive okružene ljudima i da razumeju i naše pokrete i boju glasa. Postoje trenuci kada su uplašene, tada ih razgovor smiruje, pruža im utehu. U mojoj emisiji ima mnogo priče sa životinjama, nadam se da to nikome ne smeta.