DŽezer u duši, roker na sceni

NA alternativnoj rok sceni Srbije mnogo je mladih muzičara koji svoj talenat i energiju pretaču kroz instrumente, rime i ritmove i daruju ih publici. Među njima je i Boško Mijušković Boca (29), basista u dva, po mnogima najbolja, novooformljena benda - "Strejt Miki end d bojs" i "Škrtice". Na sceni energičan, van nje naizgled veoma miran momak, Boca se još kao klinac zainteresovao za muziku, a do znanja je stizao, kako kaže za "Novosti", alternativnim putevima:

- Kao klinac sam zavoleo džez, išao na časove džez gitare i uporedo s tim sam svirao u pank-hard-kor bendovima. Sa deset godina sam želeo bubanj, bio je mali stan za to. Tata je imao mnogo ploča i jednu matoru električnu gitaru, bez svih žica. Listao sam te ploče, gledao omote, svirao na kutijama od cipela i sa varjačama, pa sam se dohvatio gitare. Vrlo rano sam se zainteresovao za džez, zanimljivo za te godine, pa me je to nateralo da dalje istražujem. To je bio početak ludila. Ovo što sada sviram je nešto između džeza i hard-kor-panka.

* Uz koga ste istraživali i učili džez?

- Imao sam profesora džez gitare Danila Grujičića, naučio me je mnogo čemu, pa sam išao kod legendarnog Danila Dače Karamarkovića, koji je napravio prvi odsek za džez muziku kod nas. Imao sam potom ideju da upišem džez akademiju u Gracu - za to me je pripremao Branko Trijić, naš poznati gitarista koji svira u bendu Vasila Hadžimanova. Nisam ja to načisto batalio, razmišljam i dalje, ali me džez nikada nije zanimao kao takav, u toj školskoj formi.

* Kako ste ušli u "Strejt Miki" trio?

- Svirao sam gitaru u nekom bendu, delili smo prostoriju za probe u Bigzu sa Mikijem i Danilom. Slučajno sam ih tamo čuo i zapanjio se. Ostali su tada bez basiste, rekao sam im da ću ja da sviram, na šta su pitali: "Pa, ti si gitarista?" Rekoh: "Mogu ja to". Priznajem da mi je trebalo oko godinu dana da skontam instrument i razlike.

* A kako je nastao bend "Škrtice"?

- Spojili su "Strejt Miki end d bojs", kao mlađe predstavnike tvrđeg rokenrol gitarskog zvuka, sa Canetom iz "Partibrejkersa", za neku kompilaciju "Smak sveta", koja se, skladno nazivu, nikada nije ni desila. Trebalo je drugi pevač da bude pokojni Mišel Perišić, bio je poznat kao odličan em-si, ali nije stizao na probe, a mi smo se sa Canetom brzo skontali. Onda je usledio rad na albumu "Partibrejkersa", svirao sam bas sa Nemanjom Aćimovićem iz "Jarbola", i tu smo Cane i ja učvrstili veze. Sve je krenulo iz nekog džemovanja, ali smo brzo preuzeli inicijativu da te pesme nekako definišemo.

* Kako definišete zvuk "Škrtica"?

- Pada mi na pamet neki afro-fank, i takvi rifovi. Ponekad nam improvizacija potiče i odatle, čak katkad upadne i hip-hop. To je spoj raznih uticaja i svih nas koji smo različiti, ali se dobro pronalazimo. Prva stvar oko koje sam se ukačio sa Canetom je bio Misisipi delta bluz. Ima i tog uticaja.

* Neki od naših najcenjenijih rokera tvrde da je bend "Strejt Miki" nešto najbolje što su čuli poslednjih godina kod nas. Kako to utiče na vas?

- Mnogo mi je drago zbog toga. U prvi mah nam je bilo baš strava, to je bila potvrda našeg rada. Sada mi je draže što viđam mlađu publiku koja je počela da kapira tu priču. Na našem koncertu u Šapcu u publici je bilo najviše petnaestogodišnjaka koji su vrištali, sve pesme znaju. To utiče još više na nas.