Marina Rajević Savić: Čuda su prisutna svuda

NA pomen njenog imena, prva asocijacija je kultna emisija "Dok anđeli spavaju". Uz nju smo bliže upoznali velike i poznate, ali i one nepoznate ljude, koji su nam otvarali nove vidike. Tragajući za takvim pričama Marina Rajević Savić je najpre na Trećem kanalu RTS, zatim na BK televiziji, a onda i na Studiju B slušala sagovornike, i razgovarajući sa njima upisala se zlatnim slovima u istoriju naše televizije.

Danas Marina Rajević Savić i dalje posao novinara, autora i voditelja radi sa mnogo predanosti i ljubavi na televiziji Hram. U intervjuu koji je dala "TV novostima" priča o novoj emisiji, programu, o načinu na koji bira sagovornike, ali i o sebi, korenima, porodici i velikim verskom prazniku Božiću.

* Program televizije Hram emituje se već godinu dana. Kakvi su vaši utisci posle ovih 365 dana?

- Od Badnje večeri 2016. godine počelo je emitovanje eksperimentalnog programa preko kablovskog sistema, uz poruku i blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja i moj božićni intervju sa patrijarhom. Ovo je, dakle, mlada televizija, koja laganim, ali sigurnim koracima ide ka tome da bude veoma ozbiljna medijska kuća, utemeljena na pravim vrednostima. Studio i radne prostorije smešteni su u Parohijskom domu Hrama Svetog Save, sa najlepšim pogledom na Hram. Osećamo se kao obasjani njegovom blagošću i svetošću. Smatram da je za ovih godinu dana mnogo toga postignuto i da naša televizija polako stiče verne gledaoce. Veliko je i interesovanje mladih za naš program. Ljudi su nezadovoljni sadržajima koje im nude ostale

televizije.

* Kako gledaoci doživljavaju emisiju koju danas radite - "Intervju Marine Rajević Savić"?

- Protojerej-stavrofor Stojadin Pavlović, glavni i odgovorni urednik TV Hram, želeo je da nastavim sa serijalom "Dok anđeli spavaju", međutim, odlučila sam da sačekam još neko vreme da se steknu uslovi za ovu emisiju koja ima svoje ustaljene standarde. U međuvremenu, počela sam sa intervjuima, na moj način, sa ljudima iz crkve, ali i mnogim drugim intelektualcima, kao i običnim ljudima iz naroda, čija razmišljanja o životu i svemu onome što nam se dešava imaju lekovito dejstvo. Po pregledima na našem jutjub- kanalu velika je gledanost ovih emisija, što me veoma raduje i podstiče na nove uzlete.

* Godi li vam što je emisija "Dok anđeli spavaju" sinonim za vaše ime?

- Za moje ime odmah se vezuje naziv ove emisije, što predstavlja prirodan sled prožimanja ličnosti i dela. Najduži period mog rada na televiziji vezan je za tu emisiju. Naravno da mi to prija, jer znači da je emisija upamćena i da je imala svoju publiku. Mi svojom ličnošću bojimo ono što radimo, ali i obrnuto - naš rad utiče na razvoj naše ličnosti.

* Koju važnost danas, zbog vremena u kojem živimo, ima televizija Hram?

- U vremenu poremećenih vrednosti, opšte konfuzije, kada nas u medijima zapljuskuju površni, neprimereni sadržaji, TV Hram pojavila se kao utočište, kao uteha umornima od neukusa i duhovno gladnima.

* Šta razlikuje ovu televiziju od ostalih?

- Televizije se danas utrkuju u gledanosti. Nije više bitno šta se prikazuje, niti kakav uticaj to što se emituje ima na gledaoce, već je jedino merilo vrednosti visok ili nizak "rejting". Usled trke za rejtingom, gledaocima se nudi sve i svašta. Mi se od osnivanja bavimo ozbiljnim temama vezanim za veru, tradiciju i kulturu srpskog naroda, negujući otmenost i ozbiljnu selekciju sadržaja. Postoje filmovi i dokumentarne emisije, kao i dijaloške emisije, naše proizvodnje, ali i one preuzete iz Rusije, Grčke i Rumunije, koje imaju trajnu vrednost, jer se bave večnim temama.

* Na osnovu čega birate sagovornike?

- Sagovornici su mi ljudi koji svojim životom i delom ostavljaju trag u našoj tradiciji, nauci i kulturi, ljudi neobičnih životnih puteva, zanimljivi, vredni, smeli, hrabri, harizmatični, daroviti, ljudi osmišljenih, zaokruženih života. Oni koji se trude da ostanu uspravni kao ljudi, u ovom bespravnom, besnom i nečovečnom svetu. U našoj Srbiji ih ima, hvala Bogu, i njihova razmišljanja o važnim temama su više nego potrebna.

* Poruka vaših knjiga i emisija je da je život čudo. Kada ste se poslednji put u to uverili?

- Duhovnim očima gledano, čudo je prisutno svuda i u svemu. Zavirimo u naše unutrašnje biće i osetićemo čudo.

* Publika vas i dalje smatra osobom od integriteta i principa. Godi li vam to?

- Uvek sam u radu postavljala visoke standarde. Javno izgovorena reč predstavlja veliku odgovornost. Trudim se da sve ono što ponudim gledaocima bude na korist. Osećam da publika to prepoznaje i ume da ceni.

* Redovno obilazite Pećku patrijaršiju - osim korena, šta vas još vuče tamo?

- Neraskidivo sam vezana za sudbinu svoga naroda. Pećka patrijaršija je i danas mesto na kojem se ustoličuje srpski patrijarh. Vekovima je bila duhovno središte poglavara srpske crkve i duhovno središte srpskoga naroda. Rođena sam u Patrijaršijskoj ulici, kojom se dolazi do Pećke patrijaršije. Moja baka Vera Rajević pevala je u patrijaršijskom horu. Pošto Srba u Peći više nema, jedino ovo jedinstveno svetilište, kao i pećko groblje, svedoče o postojanju Srba u ovom gradu. Sa mojim Pećancima odlazim barem jednom godišnje u Peć.

* Zbog čega nikada ne smemo da zaboravimo korene i poreklo?

- Našim venama teče krv naših predaka. Pamtimo na osnovu doživljenih, ali i generacijama prenošenih saznanja koja su od velikog uticaja na naše postojanje. Zaborav je pretnja našem opstanku. Trebalo bi, pre svega, u sebi da obnovimo dubinsku vernost svojim svetinjama, pradedovskim grobovima, svojim temeljima, izvorištima.

* Vaši preci su bili viđeni ljudi, sposobni, umni, pravični. Koliko vam te činjenice znače danas?

- Moji preci i sa majčine strane, iz Crne Gore, iz plemena Kuči, i sa očeve strane, iz Metohije, bili su snažne, upečatljive ličnosti koje su ostavile dubok trag na ovim prostorima. Ponosim se njima, oni žive u mojim mislima, pričama i delima. Trudim se da osećanja vezana za njih prenesem deci i unucima.

BOŽIĆ UZ PORODICU

* KAKO ćete proslaviti božićne praznike? Ima li nekih običaja od kojih nikako ne odstupate?

- Sa roditeljima, decom i unucima. U Hramu na Badnje veče, sutradan na Božićnoj liturgiji. Uz ukrašeni badnjak u domu, uz posutu slamu, pšenicu i kukuruz po podu, božićni ručak. Razlikuje se samo kada smo na Zlatiboru, tada moj suprug Dušan rano ujutru sa komšijama seče badnjak u šumi.