Radoš i Nedeljko Bajić: Porodična sloga je ključ uspeha

BOŽIĆ je vreme deljenja radosti i ljubavi, ali i praštanja. U domu Bajić-Jočić atmosfera najsrećnijeg hrišćanskog praznika traje tokom cele godine. Ova složna srpska porodica, netipična za današnje pojmove a nekada uobičajena, navikla je da joj kuća nikad nije tesna, iako ih pod istim krovom živi čak desetoro. Tako će i Božić dočekati u ljubavi, bez potrebe da išta jedni drugima praštaju, poštujući naše tradicionalne običaje i amanet da ih prenose s kolena na koleno.

U želji da čitaocima "TV novosti" dočaramo njihov duh jedinstva, ugostili smo na naslovnoj strani prazničnog broja glavu najpoznatije ovdašnje filmske porodice - Radoša Bajića i njegovog naslednika Nedeljka. Sa njima smo se sreli jednog hladnog decembarskog dana, simbolično, ispred Hrama Svetog Save na Vračaru. Baš kao što ova svetinja u stalnoj izgradnji čuva spomen na našeg najvećeg prosvetitelja, tako i Bajići svojim kinematografskim delima o narodskom čoveku i običajima nastoje da od zaborava otrgnu suštinu srpskog bića i pravoslavlja.

- Veličanstvenost Božića kao praznika jeste u njegovoj moći da okupi ljude i kada je najteže - kaže nam Radoš Bajić. - Još od malih nogu radovao sam se njegovoj proslavi i običajima koji su mi obeležili detinjstvo. U ranu zoru, pre izlaska sunca, pucanjem iz pušaka i prangija moji stari su objavljivali odlazak u šumu po badnjak. Naučili su me da se najpre drvetu praznik čestita pozdravom: "Dobro jutro", uz molbu da našim najbližima u Novoj godini donese zdravlje i sreću. Zatim se zaseca sa istočne strane i posipa žitom, a domaćin ima obavezu da ga poseče snažnim udarcem iz prve ruke kako se ne bi mučilo. Decenijama smo ovaj običaj poštovali u rodnoj kući u Medveđi, gde moj otac Miloš, koji je vitalan uprkos tome što će uskoro napuniti 85 godina, i dalje unosi badnjak. Poslednjih godina sa porodicom dočekujem Božić kod kuće u Beogradu.

Proslava Badnje večeri u domu Bajića počinje običajem unošenja badnjaka i slame. Radoša na vratima dočekuje okupljena porodica. Najmiliji ga posipaju žitom i žele mu dobrodošlicu, a zatim najmlađi pijuču i traže darove u slami. Na trpezi se služe posne đakonije, koje godinama priprema Radoševa supruga Milena uz pomoć ćerke Jelene i snaje Ivone. Pre nego što pristupe sofri, Radoš sa sinom Nedeljkom i zetom Predragom lomi kolač, zaliva ga vinom uz "Očenaš".

- Meni i mojoj sestri Jeleni najvažnije je da deci usadimo ljubav prema srpskoj tradiciji i običajima, kao što su to činili naši roditelji - priča Nedeljko. - Najlepše uspomene koje vezujem za Božić su porodična okupljanja na selu, gde smo uz dedu i pradedu obeležavali najveći hrišćanski praznik. Sa radošću se sećam kako sam sa njima odlazio u šumu po badnjak. Sam taj čin, koji je dužnost glave porodice, a u kojem sam učestvovao, otvarao mi je vrata sveta odraslih. Zbog toga sam Božić voleo još više. Nastojim da prepričavam deci uspomene na detinjstvo, kako bi i oni razvili istu ljubav prema tradiciji. Mladi su danas izloženi uticaju primarno anglosaksonske kulture i propagande, prinuđeni su da zaborave korene. Tako umesto Dana vina i Svetog Trifuna slave Dan ljubavi, a stari srpski običaj Bele poklade zamenili su američkim praznikom Noć veštica.

Na Božić familija Bajić-Jočić ne ide u goste, već dočekuje položajnika. Tog dana posvećeni su jedni drugima, a ove godine će uz Radašinovo vino i božićnu trpezu analizirati proteklu godinu. Sabiraće utiske o tome šta je urađeno i šta ih čeka u 2017. A sledećeg dana, kao što običaj nalaže, započeće poslove kako bi im godina bila berićetna.

- Blagosloveni smo time što živimo zajedno, iako svako od nas ima svoj životni prostor. Jedni drugima smo najbolji prijatelji i najveći oslonac. Svi smo usmereni ka istom cilju i delimo energiju kojom ga ostvarujemo. To je retkost u današnje vreme, ali taj dar nas održava i čini jačima - poručuje Radoš.

Uz nadu da će njihov primer zaživeti u domovima širom Srbije, proslavljeni reditelj, scenarista i glumac sa porodicom poželeo je srećne božićne praznike čitaocima "Večernjih novosti".

"PSI LAJU, VETAR NOSI"

NA DAN Božića emitovaće se poslednja, 101. epizoda najgledanije domaće serije svih vremena "Selo gori, a baba se češlja" (RTS 1, 20.05). Uprkos tome što se serijal posle pauze od pet godina vratio na mali ekran, te se uporedo prikazivao sa nekoliko novih domaćih TV naslova, Bajićevo "Selo" nije imalo konkurenciju. I sa završnim petim ciklusom potuklo je sve rekorde gledanosti! Mada se čini da pričama o meštanima živopisnog Petlovca kraj Morave nema kraja, autor je odlučio da se ovog puta zauvek oprosti sa njima i posveti novim izazovima.

- Sa prvim danima proleća počinjemo snimanje nove serije "Psi laju, vetar nosi" - otkriva nam Bajić. - Reč je o projektu na kojem dugo godina temeljno radimo i za koji verujemo da će postići uspeh. Serija je urbana i posvećena je životu ljudi na periferiji Beograda. Baš kao o srpskom seljaku, o tim našim sugrađanima retko ko se bavio na televiziji. Uglavnom se snimaju serije o ljudima iz centra prestonice, a nikad nemamo priliku da vidimo kako izgleda svakodnevica hiljada onih koji iz mnogobrojnih prigradskih naselja dolaze u gradsko jezgro zbog posla i obaveza. Ja sam napisao scenario, a ovog puta uloga režisera poverena je mojoj ćerki Jeleni.