Marihuana, pesma na koju su se ložile tinejdžerke devedesetih

Pesma "Marihuana" se osamdesetih i devedesetih mogla naći u dnevniku svake prosečne tinejdžerke kao dirljiva posveta ljubavi i tužna priča o paklu droge.

Govori o ljubavi autora prema devojci koja je životom platila svoju zavisnost od droge, i ima sve što bi dirnulo jednu tinejdžerku - ljubavnu priču, tugu i bol, pa i misterioznost... Svaka strofa počinje slovom koja kad se pročitaju u nizu daju reč "marihuana" (akrostih), pa su u spomenarima ta slova bila posebno ukrašavana.

Ime autora ostalo je nezabeleženo, mada se po nekim forumima pominje čak i Bora Čorba. Po jednoj priči pesmu je napisao jedan zaljubljeni srednjoškolac i poslao je na adresu tada popularnog časopisa, ali priča o njegovoj "pravoj Ani" je navodno ova: Ana je bila devojčica čiji je otac švercovao drogu u čokoladi. Ona je slučajno pojela čokoladu, a kada su je našli bilo je kasno...

U svakom slučaju, pesma je postala nešto poput urbane legende, a u skladu sa popularnošću ovih stihova među devojkama, jedan bend koji se pojavio devedesetih pokušao je i da otpeva tužnu pesmu o Ani.

Budući da je "prenošena iz ruke u ruku", neki stihovi su se u međuvremenu menjali, ali pesma otprilike ide ovako.

MARIHUANA

Možda je prošao i život ceo

od onog dana kad sam je sreo

kad prvi put ugledah oči plave

i boju kose pokošene trave

Ah, pomislih, divna je ona

i ne čuh zvuke onih zvona

što je u smrt vode polako

a da sam znao večno bih plak'o

Ruku mi pruža kao da pita:

"Voliš li život, polja i žita?"

i pružih ruku ruci što drhti

i pružih ruku vapaju smrti

I tek tad svatih pred kim stojim

pred onom što živi u snovima mojim

ispijena i bleda provodi dane

u crnom dimu marihuane

Hteo sam ljubavlju da oteram drogu

jer šta je ona skrivila bogu

zvala je mesec i zvezde da sude

htela je da voli i voljena bude

Uzalud behu molitve moje

umreše oči plave boje

proklinjah dolazak noći i dana

i sve što donese marihuana

A ona, devojka plave kose,

uvojaka što hiljade devojaka nose

i što će isto jednog dana

otići tamo gde i moja Ana

Na grobu njenom zaplakah prvi

ispisah reči kapima krvi

umrla je u smiraj jednoga dana

bila je lepa i zvala se Ana

A znala je da narkomani dugo ne žive

i da se kratko svojim snovima dive

znala je da njen život brzo vene

volela je život, a možda i mene

(noizz)