Srđan Miletić: I glumci dele bedu u kojoj živimo

GLUMA nikad nije bila posao za veliko uživanje, a danas pogotovo! Ne bih podržao ćerku ako bi jednog dana poželela da krene mojim stopama. Ali ko je mene mogao da odgovori od toga?! - pita se Srđan Miletić, junak serije “Sumnjiva lica”, koju od oktobra gledamo na Prvom programu Radio-televizije Srbije (radnim danima, osim srede, u 22.00).

Više od 120 glumaca podržalo je ideju reditelja i scenariste Dušana Milića da kreira priču o savremenom čoveku, oslanjajući se na čuvene komedije Branislava Nušića. Srđan Miletić kaže, za “TV novosti”, da je to ujedno prilika da generacije koje stasavaju u rodnoj zemlji velikog pisca saznaju da je ovakav književnik nekad bio među nama.

- Ovo je za mlade šansa da makar steknu svest o tome kakvim se temama bavio Nušić, ali i da shvate da humor nije nastao prekjuče, već da se njime ljudi bave hiljadama godina. Nije naodmet da znaju da smo i mi imali pisca koji je po načinu dramaturške obrade situacija o kojima je pisao i danas više nego savremen! To nije čest slučaj. Nušićev govor ima fin ukus nekadašnjih vremena, za koja volimo da verujemo da smo tad živeli kao gospoda. Više nemamo takve velike pisce i nedostaju nam dobri dramski tekstovi - tvrdi naš sagovornik.

Iako smatra da je uobičajeno da serija u premijernom prikazivanju ne doživi veliki uspeh, “Sumnjiva lica” su na dobrom putu da to opovrgnu. Po svemu sudeći, glavni lik Milorad Cvijović (Nikola Rakočević) uspeo je da privuče pažnju javnosti “iz prve”.

- Kao što se u muzici od tekstopisca traži da napiše pesmu za plave tinejdžerke uz koju može da se igra i pati, tako i prilikom stvaranja serije postoje formule. “Zvučna” imena nekad mogu da garantuju da će projekat biti dobar. Ipak, recept za uspeh ne postoji. Ako hoćeš da radiš nešto novo, ne smeš da se osloniš ni na šta postojeće. Nema jasnih kriterijuma, pa je samim tim i prolaz kod publike uvek na staklenim nogama. I genijalna ekipa može od finalnog proizvoda da napravi tešku glupost. Zato moraš da se osloniš na veštinu i dobar tekst - tvrdi Miletić.

Izjave poput onih da gluma predstavlja način života od njega nikad nećemo čuti. Ovaj glumac čvrsto stoji pri stavu da je to profesija kao i svaka druga. Takođe, tvrdi da je on, iako dobro poznat publici, samo običan čovek.

Boris Isaković i Srđan Miletić

- Gluma je posao i jedino tako ima smisla. Kad stanem na scenu ili pred kamere, usredsređen sam na zadatak i trudim se da ga odradim najbolje što umem, ali kad se svetla pogase, postajem samo još jedan Beograđanin. Zašto bih uopšte i bio u boljoj poziciji od ostalih? U zemlji u kojoj svi žive bedno nema razloga da glumcima bude bolje - kaže naš sagovornik.

Tokom dugogodišnje karijere nosio je policijsku uniformu, oblačio Deda Mrazovo odelo, taksirao i glumio važne istorijske ličnosti. Njegova prirodnost pred kamerama učinila je da postane rado viđen lik na ekranu.

- Najvažnije je da slušaš partnera, jer jedino tako imaš prostora da spontano odreaguješ na pravi način. To je uvek bila i ostala moja dobra navika - priča Miletić, koji je svoje glumačke sposobnosti pokazao u mnogobrojnim projektima, među kojima su i popularni filmovi “Kad porastem, biću Kengur”, “Mi nismo anđeli 2”, “Potera za srećkom”, “Sedam i po”, “Šišanje” i “Skidanje”.

NISMO SOLIDARNI

O odnosu sa kolegama naš sagovornik priča sa zagonetnim osmehom na licu. Sujeta je ispred kolegijalnosti, a solidarnost je, reklo bi se, potpuno nestala.

- Nikad nismo bili ujedinjeni. Glumci ne spadaju u grupu ljudi sa čvrstim stavovima, već ih menjaju kako dune vetar - iskren je Miletić.