Ana Reljić: Za Novu godinu obećavam sneg

JOŠ kao devojčica, Ana Reljić, prezenterka vremenske prognoze na RTS, išla je u školu crtanja - želela je da upiše srednju dizajnersku, a potom Fakultet primenjenih umetnosti. Bila je dete, a čvrsto je, kaže, znala šta želi. Međutim, profesor je ubedio da je bolje da upiše gimnaziju, da stekne šire obrazovanje i tek onda konkuriše na fakultet. Poslušala ga je i, iskreno priznaje, danas žali zbog toga.

- Kroz gimnaziju sam zapostavila svoje pripreme u čuvenoj Šumatovačkoj. Kao većini mojih vršnjaka, sve drugo mi je bilo zabavnije. Roditelji me nisu pritiskali. I danas mi je krivo što nisu bili stroži. Ali iskreno, malo ko je u tom periodu mogao sa mnom da izađe na kraj. Kod Selindžera sam našla opravdanje za sve svoje nestašluke. Uvek sam imala notes u koji sam pisala o čemu razmišljam. Ali u njemu sam i crtala, najčešće drveće. Jedino u čemu sam bila najbolja u razredu bio je srpski jezik i književnost. I tako, po završetku gimnazije, promenim odluku i upišem novinarstvo.

* Kako su izgledali ti prvi koraci na RTS?

- Došla sam kao student na praksu, na mesec dana. I ostala do danas. Tamo sam naučila sve što na fakultetu nisam. Prvih dana sam išla po kafu, kao i svako nov i “najmlađi” ko je došao posle mene u redakciju Beogradskog programa. Bila sam reporter. Zahvaljujući tim ljudima ja sam odrasla. Vezala sam se za njih i taj prostor, zato sam i danas tu.

* Malo je onih koji bi vam pozavideli zbog ranog ustajanja u četiri ujutro. Da li vam teško pada rano buđenje?

- Nije mi teško, to je moj posao. Mi iz Jutarnjeg programa smo uglavnom uigrana ekipa i malo ko tu priča o tome da mu se spava. Jednostavno, u to vreme radimo, i to je to. Ali, iskrena da budem, kada radim ujutru nemam baš vremena za rituale. Svaki minut sna je dragocen kada ustajete u četiri.

* Poučeni iskustvom, da li imate neku poruku za one koji vole duže da spavaju?

- Zimi zavidim ljudima koji rade od devet sati. A leti treba oni da zavide meni, verujte mi. Spavalicama uvek fali vremena, a mi koji poranimo, stižemo sve!

* Kakva je atmosfera u timu Jutarnjeg programa u cik zore?

- Radna. Privode se kraju poslednje pripreme za početak živog programa koji traje tri sata, uz domaću kafu, naravno. Iako je rano, raspoloženi smo, nema nervoze. Bitno je samo da smo svi tu, da se neko ne uspava, brinemo jedni o drugima po tom pitanju.

* Meteorologija je važan deo vašeg profesionalnog života, a koliko vam je bitna u svakodnevici?

- Važnija mi je od horoskopa, sigurno. Jutarnja prognoza je svima bitna - šta obući, da li poneti kišobran, kako planirati vikend, godišnji odmor... I vreme krivimo za svoje raspoloženje. Neki se interesuju za sport, film, muziku, ali moramo da se složimo da vremenska prognoza podjednako zanima sve.

* Da li vam se dešava da vas sugrađani na ulici iskritikuju zbog pogrešne prognoze?

- Da, naravno. Bez obzira na internet, ljudi i dalje prognozu vole da gledaju na televiziji. Kritikuju me, ali u šali, znaju oni da nisam meteorolog po struci.

* Posle jednog napornog dana, šta vam najviše pomaže da se relaksirate?

- San - on mi vraća snagu. Kada sam naspavana, onda sam i raspoložena i spremna da krenem dalje.

* Prija li vam epitet publike da ste jedna od najlepših TV voditeljki u Srbiji, i koliko vam to pomaže ili odmaže u karijeri?

- To su komplimenti, hvala svima koji tako kažu, ali nije televizija takmičenje u lepoti. Iako se, eto, na kraju sve svodi na to.

* Imate li možda već informaciju o tome da li će ove zime u Beogradu konačno napadati sneg? U tom slučaju, kako bi izgledala vaša najava?

- Sva deca me to pitaju. E, deca se jedina iskreno ljute jer misle da to od mene zavisi: Čeka sneg Anu da kaže! Moja idealna prognoza je: hladno da, ali suvo i sunčano. Ali, draga deco, budite strpljivi, za Novu godinu obećavam sneg!

RTS NIJE ŽELjOTEKA

* POSLE osam godina druženja s vremenskim (ne)prilikama, imate li želju da radite nešto drugo na televiziji? Šta bi za vas bio poseban izazov?

- Šta god da su moje želje, odluke donose drugi. I zato o tome ne volim da pričam. Smatram da RTS nije željoteka, već institucija.