Evo me, spreman sam, Gospode

"NOVINARI su prema meni bili okrutni. Tvrdili su da znam samo tri akorda, a ja sam ih znao pet", govorio je Leonard Koen početkom sedamdesetih. Ali, čak i kada veliki pesnik, kantautor, pisac, boem i lutalica nije verovao u sebe, jeste njegova publika. Kada je na koncertu u Kopenhagenu odsvirao nekoliko uvodnih nota, a prisutni mu aplaudirali, rekao im je sa smeškom, ali očigledno iziritiran: "Čujte, vi sigurno ne znate o kojoj se pesmi uošte radi". Aplauz je postao još glasniji. "Sve pesme počinjem na isti način", nastavio je. "To je jedini akord koji znam". Neko je dobacio: "Nema veze, sviraj! Sve tvoje pesme su dobre!"

Koenu su rane pesme poput "Suzanne", "Sisters of mercy" i "Bird on the wire" dale kredibilitet, a kasnija remek-dela kao "Everybody knows", "I'm your man", "Waiting for the miracle" (u kojoj zvuči kao Serž Gensbur iz najmelanholičnijih dana), "Anthem", "The future" (poslednje tri čuju se u filmu "Rođene ubice") upoznale su ga sa novom generacijom post-pank slušalaca. A onda je u svojim sedamdesetim godinama morao da opet krene iz početka, zahvaljujući menadžerki koja ga je dovela do prosjačkog štapa. Ali turneja je podmladila Koena i njegovu reputaciju. Njegove pesme, i stare i nove, zvučale su dublje, bogatije i važnije nego ikad. Izražavao se kroz poeziju, prozu i pisanje pesama, a otkrivši mističnu moć melodije imao je dugu i plodnu karijeru, obeleženu duhovnim prekidima.

Njegov 12. studijski album "Old ideas" ugledao je svetlo dana 31. januara 2012. i postao Koenov najbolje pozicionirani album na top-listama ikad. On je za "Njujork tajms" rekao da je "smrtnost u velikoj meri prisutna u njegovoj glavi i u pesmama na ovom albumu", čija su tema još jednom ljubav, požuda, vera, izdaja i iskupljenje. Album je pratila istoimena dvogodišnja turneja, sa 125 koncerata. Poslednji je održao 21. decembra 2013. u Oklandu, bez naznaka o bilo kakvim budućim planovima. Koen je nestao iz javnosti, ali je nastavio da radi i devet meseci kasnije objavio album "Popular problems", dok je 14. "You want it darker" sa devet numera izašao 21. oktobra 2016. Producirao ga je Koenov sin Adam, a snimljen je u njihovoj kući jer muzičar zbog bolova u leđima nije bio u stanju da ide u studio. Adam je mikrofon postavio na sto za ručavanje i snimao oca na laptopu. U pesmama su ženske horove, nalik grčkim, zamenili muški. Baš kao i Bouvijev "Black star", i Koenov poslednji album bio je opraštanje i najava njegove smrti. "Napuštam sto, izbačen sam iz igre", lamentira Koen u "Leaving the table", dok za "Njujorker" izjavljuje da je spreman da umre. Samo 17 dana kasnije, enigmatični umetnik koji je govorio da njegove pesme karakteriše ozbiljnost, a ne depresija, zauvek je sklopio oči u svojoj kući u Los Anđelesu. Imao je 82 godine, a rak je bio dodatni uzrok. Njegova smrt objavljena je 10. novembra, na dan njegove sahrane na jevrejskom groblju u rodnoj Kanadi.

- Sestra i ja smo sahranili oca u Montrealu. U prisustvu najuže porodice i nekoliko doživotnih prijatelja, spustili smo ga u zemlju u neuglednom borovom sanduku, pored majke Marše i oca Nejtana. Tačno onako kako je tražio - napisao je Adam Koen na "Fejsbuku".

Na sahrani su umesto molitvi, recitovani Koenovi stihovi sa poslednjeg albuma: "Hineni, hineni ("Evo me", na jevrejskom), spreman sam, moj Gospode".

Kraj