Hteo sam da budem slobodan

MNOGI su pevali o usamljenosti, ali retko ko kao Leonard Koen. On je znao da usamljenost nije stanje koje se može izlečiti, već sama suština bivstvovanja. Zvali su ga pesnikom usamljenosti i kumom tame, a producent Džon Lisaur, koji je sa njim radio remek-delo “Aleluja” i seriju albuma iz sedamdesetih i osamdesetih, opisao ga je kao “gotovo mitskog”:

- Bio je ikona. Bio je veličanstven zbog svoje doslednosti i posvećenosti zanatu i beskrajnoj odanosti snimanju i izvođenju.

Koen je odrastao pod uticajem širokog spektra muzičkih pravaca, od Reja Čarlsa i Henka Vilijamsa, preko ruskih uspavanki koje mu je pevala majka Litvanka koja je emigrirala u Kanadu, do Žaka Brela. Za razliku od Boba Dilana, koji je uživao u ironičnosti i nadrealnosti, Koen je bio iskren i direktan. Kris Kristoferson je jednom rekao da želi da mu na spomeniku ispišu uvodne stihove Koenove pesme Bird on a wire. Oni bi bili savršeni epitaf i velikom umetniku. “Kao ptica na žici, kao pijanac u ponoćnom horu, na svoj način pokušavao sam da budem slobodan”, napisao je Koen, sećajući se ptica na telefonskim žicama na grčkom ostrvu Hidra, gde je živeo ranih šezdesetih.

- Ova pesma mi je zaista važna - rekao je svojevremeno Koen, koji je često otvarao koncerte sa njom. - U njoj je stih u kome kažem “Kunem se ovom pesmom i svime što sam uradio pogrešno. Sve sam to činio zbog tebe”.

Period proveden na Hidri bio je veoma plodno doba njegovog stvaralaštva. Za 14 dolara mesečno iznajmio je apartman u kojem je živeo sa norveškim modelom Merijen Ajlin. Ona je na Hidru došla sa mužem i sinom, ali se zaljubila u Koena, ostala sa njim i postala mu muza. Pesme So long, Marianne i Hey, that`s no way to say goodbye posvećene su jedinoj ženi koju je istinski voleo. Merijen je krajem jula umrla, a Koen se od svoje muze oprostio emotivnim pismom u kojem joj je poručio da će vrlo brzo doći za njom. Nikada se nije ženio, ali je sa još jednom muzom, američkom umetnicom i plesačicom Suzan Elrod dobio sina Adama i ćerku Lorku. I nju je ovekovečio u hitu Suzanne, koja otvara njegov debi album “Pesme Leonarda Koena” iz 1967.

Melanholični trubadur sa crnim fedora šeširom tokom karijere dobio je 40 nagrada, što za poeziju, što za muziku, uključujući i nagradu “Princ od Asturije”, odnosno španskog “Nobela”. Najveću muzičku nagradu Gremi za životno delo dobio je 2010. Uprkos činjenici da nijedan njegov album nikada nije osvojio Gremija, Koen je primajući priznanje rekao:

- Nikada nisam ni pomislio da ću dobiti Gremi nagradu. U stvari, uvek sam bio dirnut skromnošću njihovog interesovanja.

ŽIVEĆU VEČNO

PRE tri sedmice, dan uoči izlaska svog poslednjeg, 14. albuma You want it darker, Koen je odabranim muzičkim novinarima rekao da želi da živi večno:

- Skoro sam rekao da sam spreman da umrem i da se nadam da to nije ništa neprijatno, ali mislim da sam preterivao. Svakome je dozvoljeno da malo preteruje. Ja nameravam da živim večno!

SUTRA: OSVAJANjE MENHETNA I BERLINA