Branislav Lečić: Zanemarujemo srpske velikane

MEĐU poslednjim snimljenim serijama uoči raspada SFRJ bilaje “Aleksa Šantić”, o životu velikog srpskog pesnika. Premijerno je emitovana 1992. na tadašnjoj TV Beograd, a posle 24 godine gledaoci u Srbiji imaju priliku da glumca Branislava Lečića ponovo vide u ulozi koja mu je obeležila karijeru.

Prikazivanje poslednje, osme epizode sprečio je rat, ali je u međuvremenu nastao film “Moj brat Aleksa”, scenarista Đorđa Lebovića i Josipa Lešića, upotpunjen scenama iz serije, koju ćemo od ponedeljka (9.05) pratiti na RTS 1.

- Ovo je priča o jugoslovenstvu i posvećenosti slovenskim narodima, bez obzira na to što su sad u različitim državama - kaže nam Lečić. - Poetska veličina Šantića ogleda se u tome što je i kroz pesme dokazao koliko je iskren ljubitelj čoveka. Zato one i danas imaju moć da pokreću. Imao je širinu duše, veliku kreativnost uma i emociju. Možda je to razlog što određene političke strukture sad samostalnih država ne žele da se ta misao i emocija opet pojave. Ako je Srbija ta koja prva reprizira seriju, to je dokaz da smo kadri da na miru pogledamo ono što neki smatraju prošlošću. Ujedinjenje samostalnih država u smislu prepoznavanja zajedničkog interesa u budućnosti je spas za Balkan. Da se ja pitam, emitovao bih je u udarnom večernjem terminu posle Dnevnika 2!

*Koliko je važno za jedan narod da ima TV serijale o značajnim istorijskim ličnostima?

- Nacionalni duh nam se srozao. Treba da budemo ponosni što je u našoj istoriji postojala takva ličnost. Šantić je dokazao da živi i posle smrti, a njegovo delo i danas ostavlja snažan utisak i pokreće dobre emocije.

* Zašto se ovakve serije već duže ne snimaju u Srbiji?

- I dalje smo nesvesni nacionalne baštine. Sve što smo prošli je decentriralo srpski duh i koncentraciju na sebe. Majka i država se ne biraju. To je pečat koji moram da poštujem ako hoću iole da vrednujem sebe, a time i druge. Komunizam, socijalizam, ratovi i podele učinili su da Srbija pripadajući SFRJ izgubi fokus na sebe. Zato smo duhom pali. U srpskoj istoriji ima sjajnih ličnosti koje zaslužuju da se o njima snimaju filmovi i serije. Moramo da se oslobodimo kompleksa i počnemo da razmišljamo o svom kapacitetu i potencijalu. To nije nikakav nacionalizam, već duboki nacionalni osećaj inspiracije da ono najvrednije ljudsko afirmišemo u svom narodu. Nije pošteno da rođeno ime, istorijski pedigre i nasleđe, koje su nam veliki duhovi u tom istom narodu dali, bacimo tek tako. Oni moraju da budu na prvom mestu.

* Kako iz današnje perspektive gledate na učešće u ovoj drami?

- Srećan sam što sam imao čast da glumim Šantića. Često me pitaju koja mi je najdraža uloga, a ja pominjem baš ovu jer je bliska mojoj duši. Sećam se prve konferencije za štampu u Mostaru, na koju sam doneo sva Šantićeva dela i pisma kroz koje sam upoznavao njegov lik. A onda sam ih odgurnuo i rekao: “E, sad Šantiću, ko si da si, sad si ja”. Tad nisam ni slutio da će ova uloga da me obeleži.

GLEDAĆU REPRIZU

LEČIĆ kaže da ga zanima kako će se sadržaj ove serije reflektovati na sadašnji život, zbog čega će pogledati reprizu.

- Dugo sam u ovoj profesiji i gledajući se na ekranu više ne tražim greške kao kad sam bio mlađi. Sad mi se vraćaju sećanja sa snimanja kad pogledam scenu i to u meni rađa dodatne emocije - iskren je glumac.