Dejvid Ajgenberg: Ne igram po holivudskim pravilima

ULOGA u seriji "Seks i grad" donela mu je planetarnu popularnost. Iako se njegov lik pojavljuje tek u drugoj sezoni, ne bismo mogli da zamislimo ovu seriju bez njega - najpre kao Mirandinog dečka, a potom i supruga. U ulozi Stiva Brejdija američki glumac Dejvid Ajgenberg je briljirao, pa mu je ta uloga otvorila vrata televizijske produkcije u SAD. Od 2012. godine on je i jedan od glavnih glumaca serije "Čikago u plamenu", koju gledamo na Divi, radnim danima u 15.00. Njegov lik Kristofer Herman pojavljuje se u franšizama "Čikago bolnica" i "Policija Čikaga", a upravo imamo priliku da ga na Pinku i Foks lajfu, po ko zna koji put, gledamo i kao Stiva.

Dejvid Ajgenberg je u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti" pričao o tome kako je dobio ulogu u "Čikago u plamenu", koliko je ta serija za njega fizički bila zahtevna, ali se osvrnuo i na rad sa Sarom Džesikom Parker, Sintijom Nikson, Kim Katral i Kristin Dejvis.

* Kako ste došli do uloge Kristofera Hermana?

- Uobičajenim putem. Pozvao me je agent i obavestio o audiciji. Imam neobičnu karijeru koja ne prati zacrtana holivudska pravila. Ali, povremeno mi se dogodi da uđem u prostoriju i naletim na nekoga kao što je Dik Volf koji ima sposobnost da nasluti šta je potrebno Holivudu. Na neki način ovo je slično mom učešću u "Seksu i gradu". Osećam da su me pozvali jer sam netipičan. Ali Dik Volf je smatrao da ću se uklopiti u seriju. U sobi je bilo nas dvadesetak i svi smo se muvali unaokolo, svesni da je ovo dobra prilika. Ja sam imao mnogo sreće.

* Šta se tada dogodilo?

- Ni sada nisam siguran, ali statistički gledano, šanse da sve što sledi preživite nisu velike kada pomislite da - treba da vas angažuju, da pilot-epizoda čeka zeleno svetlo za snimanje, da potom uvežbavate tekst za stolom, da nastojite da ne izgubite posao, da i serija čeka da dobije odobrenje za sezonu... Jer, ne preživljavaju sve serije.

* Koliko je ova uloga zahtevna?

- Bila je pravi izazov, bar u fizičkom smislu. Imam 49 godina, a oko mene su sve bili dvadesetpetogodišnjaci koji vole da trče. Međutim, veoma sam ponosan, pa sam morao da se potrudim da ih pobedim. A kada bih povremeno uspeo u tome, dobro sam se osećao (smeh).

* Da li ste zbog serije sarađivali sa pravim vatrogascima iz Čikaga? Šta oni misle o seriji?

- Svakodnevno sam sa njima razgovarao. Mislim da će uvek postojati ljudi koji će reći: "Ovo se ne radi na taj način". Ali trudili smo se da budemo što realniji. Znate, najvažnija stvar u vezi sa vatrom je što ne možete da je dočarate, u stvarnom požaru je sve crno. Morate da puzite po podu. A ovi momci se kreću naslepo, puze naslepo u pravu vatru.

* Dugo ste igrali u seriji "Seks i grad", a sada ste u potpuno drugačijem okruženju sa mnogo muškaraca i puno akcije.

- Da, sada imamo sekire, a tamo ih nije bilo, kao ni šlemova.

* Kako doživljavate tu razliku?

- Imam četvorogodišnjeg klinca i igramo se sa lutkama ili vatrogasnim kamionima. On ima bebu o kojoj vodi računa, što je, priznaćete, ženska stvar, ali ja mislim da je to sjajno. Ne razbija igračke, a i mi pokušavamo da u njemu razvijemo osećaj brižnosti, da napravimo ravnotežu između ženstvenosti i muževnosti. U seriji imam repliku u kojoj se kaže da su vatrogasci poznati po razbijanju. To je fizički posao i događale su se povrede. Ali, postoji i osetljivija strana ovog posla, što se može videti, recimo, u sceni u kojoj šef Boden iznosi telo klinca Ernija. Šminka je bila fantastična jer je Džejms, koji je bio zadužen za to, uradio sjajan posao. Izgledalo je kao da je klinac zaista izgoreo i da je mrtav.

* Da li vam kao ocu takve scene teško padaju?

- Naravno, ali na kraju dana mi, ipak, samo glumimo vatrogasce. Teško je onima koji se tim poslom zaista bave. U principu, na snimanjima smo se dobro zabavljali. Morali smo da nosimo veoma tešku opremu, kao za američki fudbal. Zbog toga smo se stalno međusobno udarali i obarali jedni druge na pod. I toga nije bilo u "Seksu i gradu".

* Nedostaju li vam devojke iz "Seksa i grada"?

- Nedostaju mi. One su dobre devojke, i bilo je zabavno raditi s njima. To je bila serija o ljubavi i pokušaju da je pronađete, da se uklopite u svet koji vas okružuje. Imali smo fenomenalne trenutke na snimanju. Više sam ostao u vezi sa momcima nego s devojkama iz serije, jer one su uvek zauzete. Iskreno, obožavam Sintiju (Mirandu). Ona ima sjajnu porodicu.

POVREĐEN MIŠIĆ

POMENULI ste da je bilo i povreda na snimanju "Čikaga u plamenu".

- Povredio sam se prvog dana, na snimanju pilot-epizode. Pokidao sam mišić i ubrzo nisam mogao da podignem ruku iznad glave, ali nisam se žalio. Sledećeg dana, međutim, moje rame je postalo crno-plave boje, pa sam morao da im kažem za povredu. I, tada se desila neobična stvar. U pilotu nije bilo predviđeno da se povredim, ali kada smo radili uvežbavanje uloga, odlučili su da zamene moj lik sa drugim koji biva povređen. Tako je u pilot-epizodi trebalo da uradim mnogo fizički napornih stvari. Zbog povrede nisam mogao da odradim sve. Pomislio sam da će me izbaciti iz serije, jer televizija ne može da čeka. Ali preživeo sam i sada sam tu.