Radoš Bajić: Radašin je ostao sam

NA RAZGOVOR sa našim proslavljenim režiserom, scenaristom i glumcem Radošem Bajićem, u njegovu produkcijsku kuću "Kontrast studio", stigli smo u zakazano vreme. Ali domaćin nas nije sačekao. Ispostavilo se da kasni iz opravdanih razloga. Njegove ljubazne kolege kažu nam da je tvorca najpopularnije domaće serije svih vremena "Selo gori, a baba se češlja" (vraća se sutra na RTS 1 u 20.00) iznenada pozvao srpski patrijarh Irinej. I to dan posle održane konferencije u RTS povodom početka prikazivanja petog i poslednjeg ciklusa komične TV sage sa primesama drame od 12 epizoda. Pretpostavljamo tim povodom.

I dok u prijatnoj atmosferi ispijamo kafu čekajući Bajića, okruženi njegovim nagradama za filmsko i TV stvaralaštvo, primećujemo male novine od prošlog puta kad smo tu razgovarali povodom nastavka snimanja "Sela". Tri ogromne uramljene fotografije raspoređene na vidna mesta, a na njima Radoševi pokojni prijatelji i kolege: Dragan Gaga Nikolić, Milorad Mandić Manda i Velimir Bata Živojinović. Glumačke legende od kojih se naš sagovornik teška srca oprostio. Mada je sa drugovima ostavio neizbrisiv trag na filmskoj traci, kao da je želeo portretima da ih otrgne od zaborava. Da ih se zauvek seća u svom umetničkom hramu.

Utom nam stiže sagovornik. Zapažamo da je obrijao brkove, pa se prvo pitanje nametnulo samo - da li je ovog puta rešio da zauvek kaže zbogom Radašinu Rakoviću?

- Imali smo ideju da uradimo i šesti ciklus, jer čim sam se vratio u Petlovac shvatio sam da su teme nepresušne. Ali i pre Mandine tragične smrti odlučio sam da se oprostim od "Sela". Dopao mi se broj 101, kojim se slavi pobeda u tabliću, a mislim da smo i dovoljno toga rekli. Voleo bih da ispričam i neke druge priče - otkriva Bajić, koji privodi kraju montažu poslednjih epizoda.

Mandina smrt mu je teško pala. Doživeo je da i njemu ljudi izjavljuju saučešće, jer su znali koliko je njihova prijateljska i poslovna veza bila snažna.

- Najteže je onom koga nema. Porodici i prijateljima. Za mene je to nenadoknadiv gubitak. I emotivno i poslovno. U grudima i sad osećam težinu. U montaži gledam scene koje je snimio dva dana pred smrt. Mogao je da padne ispred moje kamere. Pre nego što će umreti, igrao je dve nedelje neprekidno. To nas je spaslo, tako da se neće osetiti da nas je Milašin napustio u poslednjoj trećini snimanja. Uradio je odličan posao i drago mi je što će se na veličanstven način oprostiti od publike. Profesionalno sam bio doveden u tešku situaciju i pre početka snimanja. Nadao sam se da ću i Dragana Nikolića, odnosno Žotu, videti u nastavku. Zvao me je i poručio: "Radoše, prijatelju, piši i za mene". Verovao je da će ozdraviti. A onda mi se u januaru, kad sam završavao scenario, javio i Mirko Babić da mi kaže kako ne može da igra iz zdravstvenih razloga. Tako sam ostao i bez Dragojla. Zatim i bez Milašina. Izgubio sam tri glavna junaka. To je najgore što može da se dogodi u ovom poslu. Radašin je ostao sam. Ogromna šteta, ali to je Božija volja - pomirljivo će Bajić.

Tokom desetogodišnjeg rada na seriji, činilo mu se kao da ga prati senka Srbije koja polako nestaje. Zapostavljenog i skrajnutog srpskog sela. Smatra da nam je neminovan civilizacijski preobražaj, kroz koji su prošli evropski narodi. Ali napominje da oni nisu poput nas urušavali nasleđe.

- Bezrezervno prihvatamo tuđe životne kriterijume, zatirući svoje korene. Ogromna gledanost serije "Selo gori" počiva na našoj savesti i pokajanju. Izneverili smo sebe! Naš seljak živi a da pri tom nikom ne treba. Trećinu današnjeg srpskog sela čine neoženjeni muškarci. Oni su paradigma naše propasti. To su ljudi od po 40 i 50 godina. Zamislite koliko kuća će se za njima ugasiti. Tamo se ne suše pelene na žici i niko ne prihvata krsnu slavu. Time bi trebalo da se pozabavi država. Ona po milion evra nepovratno subvencionira 200 radnih mesta u kompaniji koju otvaraju strani investitori. I to je u redu. Ali mora da pronađe način kako da investira i u čuvare naše tradicije i duhovnog bića. Zašto se iz agrarnog budžeta ne finansira na godišnjem nivou bar 1.000 neženja? Neka svakom da po 5.000 evra, uz obavezu da se oženi, kupi mehanizaciju, mašinu za veš da mu stara majka ne pere na ruke... Da stane na noge, uz strogu društvenu kontrolu. Od čega će da izdvoji 30.000 dinara za traktorsku gumu? Čime da ore? Seljakom niko neće da se bavi. To je realnost Srbije, na koju nam ukazuje "Selo gori". Bijemo tešku bitku - upozorava Bajić.

I dok u Srbiji skreće pažnju na probleme sa kojima se suočava selo, serija se sa velikim uspehom prikazuje u Republici Srpskoj na RTRS i u Makedoniji na jednoj nacionalnoj TV. Radoš ekskluzivno za "TV novosti" otkriva da će za Petlovčane uskoro čuti i građani Evropske unije.

- Sledeće godine seriju će emitovati jedna prestižna TV mreža. Dakle, srpsko selo će pre Srbije ući u Evropu - poručuje Radoš, ne krijući sreću zbog velikog uspeha svog životnog dela, jer nešto veće od "Sela", priznaje, ne može da mu se ponovi. - Značajniju stvar u kreativnom smislu mogao bih da ostvarim samo s filmom u drugačijoj formi, sa kojim bih izašao na evropsku scenu ili osvojio Oskar. Imam nekoliko ideja u fazi pripreme i očekujem da ćemo u rano proleće početi sa snimanjem novog filmskog i TV projekta.

I KAMEN BISMO POKVARILI!

FILMSKI umetnik sretao je po svetu naše ljude koje je "Selo gori" nagnalo da se vrate u zavičaj i potraže očaravajuće pejzaže ovekovečene njegovom kamerom.

- Uhvati ih seta kad pogledaju zdrave seljake kako se zadevaju, Moravu i njene nepregledne lepote. Dolazili su čak iz Beča da bi uživo videli sela kraj Morave, koja su "glumila" Petlovac. Većina ne može da pronađe tu lepotu, pa me pitaju gde se "sakrila". Ona je tu, samo je ne primećujemo. Gazimo je! U seriji je vidljiva samo zato što sam je po sećanju na detinjstvo slikao dušom. Danas ju je uprljala anarhija starim šporetima, školjkama od automobila i šutom. U stanju smo da uništimo sve čega se dohvatimo. I kamen bismo pokvarili!