Batine nisu ljubav

PRIČE koje stižu od ekipe emisije “Život priča” i njene autorke Tatjane Vojtehovski svake nedelje daju nam ozbiljne teme za razmišljanje. To su priče o običnim ljudima, onima koji žive tu sa nama, ali možda nemamo vremena da ih čujemo ili im posvetimo pažnju. To su svedočanstva direktnih aktera nasilja, porodičnog ili vršnjačkog, ispovesti ljudi koje život nije mazio, ali i pored toga oni su bili dovoljno hrabri da svoju priču podele sa televizijskom publikom Prve televizije četvrkom od 22.15.

- Ušli smo u treću sezonu emisije, ali su gledaoci i dalje najviše zainteresovani za slučaj Slavice Burmazović i njene dece koja su oteta, kao i za to dokle se stiglo sa “Aleksinim zakonom” - govori za “TV novosti” autorka Tatjana Vojtehovski. - Zato smo ponovo i razgovarali sa Slavicom, ali ćemo pratiti i sve što se tiče “Aleksinog zakona”.

* Treća sezona je uveliko u toku. Kakve nas priče očekuju?

- O ljudima kojima je potrebna pomoć, o ljudima koji su tu među nama, ali su nepravedno skrajnuti, o onima koji imaju šta da kažu. Priče koje, nadam se, podižu svest čoveka o tome u kakvom vremenom živimo i šta treba da promenimo.

* Jedna od takvih bila je i ispovest Jelene Nađ, bivše supruge fudbalera Alberta Nađa. Da li je personalizacija priče to što konkretno ukazuje na neki problem?

- Svi smo mi deklarativno protiv nasilja, ali se u praksi to baš i ne vidi. Jelena je pravi primer toga. Neki od komentara posle emisije bili su da ona ima silikonske usne, pa se ja onda pitam da li sve žene sa silikonima treba tući. Ili treba ostati nem na inteligenciju Jovana Stevića iz Čačka. On je u emisiji sam rekao da je više bio gladan, nego sit, a opet postigao tolike rezultate i nema velike materijalne želje. Efekat je jači kada vam o problemu priča onaj ko taj problem živi.

* Koliko vam vremena treba da se spremite za emisiju?

- Letos smo imali pauzu u emitovanju, ali za našu ekipu pauze nije bilo. Tokom celog leta smo se spremali za ovu sezonu, čak smo i snimili nekoliko emisija unapred. Kada je u pitanju konretno vreme za neku priču, ono nikada nije isto. Priču o gardistima spremali smo više od četiri meseca, a ima i onih koje uradimo za dve nedelje.

* Zašto se bavite baš takvim pričama?

- Uh. Svako pitanje koje počinje sa zašto teško je za odgovor. Mogla sam da se bavim nekim jednostavnijim formama, ali ovo što radim je verovatno neki unutrašnji poriv. Ali i vera u to da imam šansu da na nešto ukažem, da nešto promenim, pokrenem. Tih 60 minuta na nacionalnoj frekvenciji je šansa da nekome otvorimo oči, da nešto može da se promeni nabolje. Da ne verujem u to ne bih više uradila ni jednu jedinu priču. U to veruje i ekipa ljudi sa kojom radim. Emisija “Život priča” živi i posle emitovanja, živi kao tema, što znači da mi nešto pokrećemo, od rasprave na društvenim mrežama pa do reagovanja instutucija. Poslednja reakcija institucija bio je poziv za Jelenu Nađ posle emisije da ponovo policiji da iskaz, a na razgovor je pozvan i njen bivši suprug Albert. To je posledica emisije.

* Da li vam to daje satisfakciju za dalji rad?

- Ako me pitate da li sam srećna zbog toga, ne znam šta da vam odgovorim. S jedne strane sam ogorčena na takvo funcionisanje institucija, a sa druge se javlja onaj novinarski nerv: “Dobro, onda ćemo mi pitati i, valjda, nešto promeniti”.

* Spomenuli ste i društvene mreže. Koliko se vaš tviter-nalog “zapali” tokom emitovanja emisije?

- Mene te reakcije gledalaca mnogo zanimaju, zato i odgovoram na većinu komentara na “Tviteru”. Od nekih dobijam podršku i pohvale, nekima se ne sviđa to što radimo. Pojedincima podrobnije objašnjavam o čemu je reč, ali ima i pretnji - na to se ne obazirem. Te koji prete - blokiram.

* Koliko je teško to što radite?

- Ne posmatram to tako, već kao svoj posao. Volela bih da se zakonom zabrani krilatica “Ko se bije, taj se voli”. Od malena decu učimo tome, a onda se pitamo gde smo pogrešili. Problem nastaje još u najranijem detinjstvu kada smo deci izjednačili batine i ljubav. Takođe, pojedini naslovi me užasavaju, kao što je recimo “Tukao je zbog toga što ga je varala”. Ne može tako. Naslov bio jedino mogao da bude “Tukao je!”, ne sme da stoji to “zbog”. Jer onaj prvi naslov, koji je dostupan svima na kioscima, pravda razlog za batine. To mora da se menja.

* Šta bi još trebalo da se menja?

- Iz iskustva koje sada imam, smatram da mora da se menja i pristup policije. Ne možete žrtvu pitati “Šta si čekala do sada?”. Žene koje su prošle porodično nasilje najčešće imaju veliki stepen srama zbog svega kroz šta su prošle, a onda kada se uplaše za život i potraže pomoć, ne smemo ih pitati šta su čekale. Njima treba zaštita. Moramo svi da menjamo svest i prestanemo da budemo gluvi na suze i krike iz komšijskog stana.