Četvrt veka od smrti Tome Zdravkovića: Dao nam je dušu svoju

PRE gotovo četvrt veka, na Centralnom groblju u Beogradu, sahranjen je Tomislav Toma Zdravković, voljeni narodni pevač, u čiju će čast njegove kolege održati koncert 28. septembra u "Kombank areni". Tim povodom u petak su Tominu večnu kuću obišli udovica Gordana, sin Aleksandar, menadžer Bane Obradović, Zoran Kalezić, Merima Njegomir i Aco Pejović.

Baš kao u pesmi "Jednog dana kada odem ja, ostaviću pesme svoje da ih staro društvo zapeva", koju mu je svojevremeno napisao Kemal Monteno, trebalo bi da bude u "Areni". Tominoj udovici su zbog tog događaja pomešane emocije.

- Srećna sam što ga narod voli, nisu ga zaboravili, ali sam i tužna što nije tu, sa kolegama i publikom - rekla je Gordana Zdravković za "Novosti".

Toma je u večnost uplovio 1991, u 54. godini, zajedno sa Jugoslavijom. Tada je poručio Gordani da vodi njihovog sina iz zemlje u kojoj je rat. Voleo je Jugoslaviju i nije mogao ni da zamisli šta će se desiti. Ona je, kao i uvek, poslušala supruga i odvela Aleksandra u Kanadu. Danas, kaže, živi skromno, od svog rada, mada je, zajedno sa Aleksandrom i Tominom ćerkom iz prvog braka, vlasnik autorskih prava dela velikog umetnika:

- Za 20 godina skoro da ništa nisam dobijala, tek su poslednjih nekoliko godina počeli nešto da uplaćuju. Tehnički, prava ima "Jugoton", to je sada "Kroacija rekords", a šta su oni prodavali, ne znam. Zakonske začkoljice prava daju svakome osim nama, porodici.

Gordana je ostala privržena suprugu, čak i kada je on u pesmama pevao Danki, Branki, Sanji...

- To je bio deo njegovog života i posla - veli Gordana. - Nije krio emocije, zašto bi? Sve što je radio bilo je stvarno, ništa nije izmišljao.

Na mestu gde se pre 25 godina oprostio od svog prijatelja i na njegov zahtev mu održao govor, Zoran Kalezić se živo seća poslednjeg razgovora sa Tomom:

- Rekao mi je "nemoj da mi ke*aju na grobu, hoću ti da kažeš nešto". Čekaj, Tomo, kažem mu, nećeš još da umreš, a on odgovori: "Hoću, znam". Bili smo bliski prijatelji. Birao je društvo. Ali, trebalo je izdržati njegovu ljubav. Nosio je jaku emociju, nikada nije lagao, bio je pošten prema publici, davao se i ništa nije ostavljao za sutra. Ništa! Imao je lirski glas, prelep, koji je je izlazio iz srca i duše i zato je bolno zvučao, a najteže je tako pevati.