Vukašin Marković: Sve što pevam se desilo

DOŠAO je tačno u dogovoreno vreme na motoru. Vraćao se s posla, iz "Galerije 12", studija za nove medije i dizajn, jer se za to školovao, mada je multiinstrumentalista sa jednim od najinteresantnijih glasova na našim prostorima. Vukašin Marković - pevač, trombonista, tekstopisac i vođa "Ajri Ef-Em", koji je 2012. na festivalu u Udinama proglašen najboljim evropskim rege bendom. Album "Skills of the youths" jeste bio čist rege, ali se vremenom, zvuk ovog danas osmočlanog sastava promenio.

- Zato što sam shvatio šta je rege danas, a ne osećam se kao deo te priče - priča Vukašin za "Novosti. - Ne bih da zvučim nadobudno, ali, nama je biološki uskraćeno rege nasledstvo, jer smo tu gde jesmo i svetle smo puti, pa smo morali mnogo da se ložimo i udubljujemo u priču. A ekipa koja jeste to po rođenju, je površna, paušalna i misli da je dovoljno što su crni i imaju dredove do poda. Nemam rasističke porive, ali degutantno je. Rege nekada i danas su dva različita filma.

"Ajri Ef-Em" je ove godine svirao na gotovo svim festivalima u Srbiji i Crnoj Gori, očekuje ih nastup u Cirihu, a to, kako tvrdi Vukašin, mnogo znači za izmenjenu postavu benda i novi manir koji neguju:

- Dosta se oslanjamo na afro-bitove, ali ne one na prvu loptu. Imamo sintove, afro-bitove, pevam soul u poslednje vreme. Važna je atmosfera, a za to moramo da zanemarimo žanr. To je dobra stvar, ljudi ne kapiraju, žanrovi su prokletstvo.

Još jedna izmena u odnosu na dosadašnje stvaralaštvo jesu pesme na srpskom jeziku. Vukašin je uz ujaka u Kembridžu i brata u Londonu naučio živ jezik, kako se priča na engleskim ulicama, i trudio se da ga utka u rege zvuke. Pesme "Kliziš", "Oda" i "Svi", su dvojezične, a tu promenu smatra alhemijskim radom, kao zbirom iskustava, znanja i ličnog senzibiliteta.

- Nema tu razlike od pisanja poezije, ali muzika inspiriše, podstiče - priznaje tekstopisac. - Pišem apsolutno iskreno. Moraš da budeš mnogo veliki maher da bi pisao ono što maštaš, a da to prodaš kao realno.Treba preneti verni osećaj doživljaja, pa zasada sve što pevam se i desilo.

I to publika prepoznaje. Sa izmenom jezika "Ajri Ef-Em" su postigli da imaju hitove koje publika peva s njima uglas. A ono što se, definitivno, ženskom delu njihove publike sviđa, jeste Vukašinov izgled, senzibilet i šarm. Svestan je toga:

- Devojke su na tu temu uvek iskrenije i njihova podrška je neizmerno važna. Bitna je dobra i zdrava komunikacija, a da li ćemo posle da se zavodimo, šarmiramo, družimo ili svako na svoju stranu, suštinski nije važno. Čuti i doživeti pravu muziku je ključni faktor dobre komunikacije sa publikom, kojih god godina i pola.

Do kraja godine "Ajri Ef-Em" će objaviti još dva-tri singla i spota, a početkom 2017. planiraju nov album koji će furati onlajn na muzičkim servisima.

Pojedini članovi Vukašinovog benda imaju druge sastave, neki su otišli u inostranstvo, postave se menjaju...

- Nije lako održati mnogočlani bend - naglašava Marković. - Mora da postoje motivacija, ambicija i volja, da svako želi da bude angažovan. Od velike pomoći su mi gitarista Slobodan Jovanović Bobica i tonski inženjer Uroš Milojević. - Bobica je drugi čovek benda, s njim radim organizaciju i logstiku i on mi je sagovornik što se tiče muzike. Uroš i ja se bavimo produkcijom zvuka. Mi smo kao neki hard-kor bend. I flajere sami sebi radimo.

ODUVEK HTEO TROMBON

JAVNOST je Vukašina upoznala kao Bebana u seriji "Porodično blago". To mu je, tvrdi, bila samo klinačka epizoda života. Bio je još maloletan kada je svirao trombon u bendu "Ajsbrn".

- Uopšte nisam hteo da budem pevač, ič me to nije ložilo - priznaje. - Majka Ljiljana Marković je pevačica, bilo mi je lepo da je slušam sa "Đerdanom", ali sam oduvek hteo da budem trombonista. U poslednje vreme dosta sviram gitaru.