Mićko: Mentalitet reflektujem kroz reči

PRESEK stanja našeg društva koji će nas rasplakati, ali od smeha, priprema nam majstor komedije Dragoljub Mićko Ljubičić (54), u novoj predstavi "Danas nam je divno DNO", čija je premijera zakazana za 30. septembar u Domu sindikata u Beogradu. Teško je nabrojati čime nas je Mićko sve zasmejavao poslednjih 30 godina, od humorističkih predstava, komičnih filmskih uloga, preko radio i TV emisija, knjiga, do reklamnih poruka koje kreira sa svojim "Timom talenata", marketinškom agencijom na čijem je čelu. Zapravo, teško je objasniti kako mu uvek polazi za rukom da nas natera da se smejemo sopstvenoj nesreći, a ujedno se zapitamo - dokle tako? I predstava "Danas nam je divno DNO", u režiji Petra Jovanovića, ima isti zadatak.

- To je spoj "Indeksovog pozorišta", u kome sam proveo više od 20 godina, i moje dvodelne knjige "Nacionalni park Srbija" - opisuje Ljubičić, za "Novosti", svoje novo čedo, proizašlo iz dugogodišnje saradnje s Vojom Žanetićem. - Scenski pristup je vrlo "indeksovski", a forma intervjua u predstavi i nekoliko likova su uzeti uz dozvolu autora, u ovom slučaju mene, iz "Nacionalnog parka". Ima i politike i društva, koji se stalno prelamaju jedno preko drugog, kao i u životu.

* Uz glumca Srđana Ivanovića, na sceni ste u sedam uloga?

- Moglo je da ih bude još. Ostalo je ovako da bi predstava trajala maksimum sat i po, a i da ja ne kolabiram iza scene presvlačeći se. Okosnica priče je proslava rođendana visokotiražnog lista "Dnevne novine i oglasi", dakle - DNO, i tu su važne zvanice koje voditelj programa intervjuiše. Dođe tu posle i do jednog incidenta, ali na svu sreću, tada naiđe spasitelj.

* Igra reči je vaše glavno oružje?

- Reči su sve. Reči su direktna refleksija mentaliteta. Mi smo nacija govora, vica, abera, glasine, šuškanja, govorkanja, čaršijskih priča... Na ulici, u anketi, teško ćete naći nekoga ko će nabrojati pet srpskih slikara, ali sa pet pesnika će već biti lakše. Zato što je u Srbiji reč jača od slike. To zvuči čudno u 21. veku, ali ovde je tako. I muziku slušamo prevashodno kroz tekstove. I Žanetić i ja najčešće rečima oslikavamo mentalitet. Igramo se i pokušavamo da na zanimljiv, ironičan, sarkastičan, metaforičan način dopremo do ljudi i da ih preko smeha, kao nekakve noseće frekvencije, provedemo kroz priču koja nije ni duhovita, ni komična, nego je tužna, satirična, teška i pripada dnu.

* Predstava prikazuje da DNO u Srbiji donosi profit. Ko nam je kriv za takvo stanje?

- Niko konkretno nam nije kriv, a istovremeno smo svi na neki način krivi. Jer krivica je uvek sistemska, društvena. Već decenijama nas nosi snažan talas neukusa, gluposti, neobrazovanja, površnosti, nevaspitanja, vulgarnosti, agresije, žeđi i gladi za ničim utemeljenoj popularnosti. Zato su se rijalitiji tako zapatili kod nas, jer su se preneli i na običan život. U svetu je to jedan od segmenata u nekim medijima, ali tamo ima sasvim dovoljno i drugih medija koji imaju neku svoju publiku. E, kod nas ti drugi nemaju visoke ni rejtinge, ni tiraže, a i nema ih baš mnogo. To niko neće da finansira. Pa, setite se, naša skupština je bila rijaliti pre rijalitija. Od toga nema dubljeg dna.

* Kako da nastavimo iskren intervju na sveopšte teme, a da to i objavimo?

- Ja govorim sve što želim da kažem, a na vama je da to objavite ili ne. Trudio sam se i u težim vremenima, onim ratnim, da ne dozvolim da bilo ko "interveniše" na mojim rečima. Radije neću dati izjavu. Ipak, imam i ja nekakvu autocenzuru, onu koja je deo kućnog vaspitanja. Ali ne i autocenzuru misli i stavova, analize i sagledavanja uzroka i posledica.

* Koja vas kriza najviše pogađa - finansijska, kulturna ili moralna?

- Mešavina kulturne i moralne ostavlja najdublje tragove, za koje sam siguran da mogu da se izbrišu, a oni su najčešće neposredna posledica finansijske krize. Što neko lepo reče: kada imaš hiljadu evra prosečnu platu ili penziju, ne smetaju ti ni drugi narodi, ni druge veroispovesti, ni druga seksualna opredeljenja, ni navijači drugog kluba, jer si zauzet planiranjem letovanja, zimovanja, putovanja, zabave. A kada nemaš ni za šta od toga, čak ni da deci priuštiš odeću, obuću, knjige ili telefon koji traže, onda ti svi smetaju, a smetaš i sam sebi. Ako se ta egzistencijalna situacija uskoro drastično ne promeni, a to je dug i ozbiljan proces, idemo sigurnim putem u ništavilo. Već smo na putu da izgubimo jezik, uz njega i kulturu, a to dvoje nas pre svega ostalog čini narodom.

* Da li ste ikada zamišljali kako biste, sa svim vašim talentima, živeli u nekoj sistemski uređenijoj zemlji?

- Da sam osetio da treba da odem, otišao bih! Nešto me je zadržalo ovde. Možda to što je gorivo za moj rad ovaj naš mentalitet. Kad kažem rad, mislim i na marketinšku agenciju "Tim talenata", i na sve dosadašnje predstave, emisije, knjige, reklame... Zato sam ostao.

* Marketing je pre 30 godina bio pionirski posao, a danas je jako oružje. Kako vidite te promene?

- Ne menja se čin kreacije, menjaju se načini komunikacije. Dobra ideja mora da postoji, ona uvek dopre tamo gde treba i prepozna se. Mediji se menjaju. Moj najomiljeniji, radio, nije mnogo oštećen društvenim mrežama. Sa televizijom je drugačije. Bavim se reklamama, ali bih ovo agresivno plasiranje reklama hirurški odstranio sa medija. Ima i šarmantnijih načina za predstavljanje brendova.

* Šta gledate na TV?

- Ne znam da li da se ustežem ili da s ponosom kažem da ne gledam skoro ništa domaće. Gledam strane serije i filmove. Od domaćih programa pogledam "Novi dan" na N1, oni su mi jedina TV čiji informativni program mogu da gledam. I pogledam sport. Što se tiče zabave i dodatnog informisanja, to su odavno preuzeli internet i "Jutjub". To je program koji gledaoci prave sami.

* Šta vas nasmeje?

- Vrlo sam specifičan, smejem se smešnim stvarima. Mnogo zavisi i od toga kako se plasira smešno. Kao i publika koja dolazi na moje predstave, mnogo volim humor kada on nije isključivo na prvu loptu, već na drugu, pa i na treću. Ne mora uvek da se začuje urnebesan smeh. Meni je najslađe kad čujem da neki pojedinac iz 17. reda odreaguje na nešto što je u podtekstu. Smeh je u stvari jedna teško objašnjiva pojava. Ali prija i zdrav je.

LIKOVI I FRIKOVI

Radni naslov predstave "Danas nam je divno DNO" bio je "Likovi i frikovi". Mićko nam otkriva koga sve tumači:

- Tu je sponzor DNO, privatni preduzetnik, vrlo karakterističan, ovdašnji. Zatim glavni urednik i sporedni vlasnik tabloida DNO. Pa sveštenik, neobičan. To je njegovo privatno preosveštenstvo, pop privatnik. Imamo diskontno-akcionog penzionera koji je, sirotan, zalutao na tu priredbu, jer je video red i mislio da je neka akcija. Posle stiže i kriminalni preduzetnik, a na kraju pevaljka, njeno estradno kičočanstvo, koja predstavlja spoj svih najstrašnijih estradnih kreatura. I imamo vanrednu konferenciju za štampu, koja ide sa ekrana u momentima kad se ja presvlačim.

"IZBACUJE" I PESME

Uz osnovno obrazovanje u rodnom Beogradu, Mićko je pohađao i nižu muzičku školu i bio član bendova "Petar i zli vuci" i "Kapetan Belkanto". Iznenadilo ga je naše pitanje o muzici.

- Zamisli gde idem posle ovog intervjua - priznaje nam. - U studio sa prijateljem, producentom Vojom Aralicom. Već dve godine, na svakih nekoliko meseci, snimim s njim po jednu svoju pesmu. To mi je neka vrsta odmaka od stresa, gotovo terapija. Tokom svih ovih godina, muzika mi je, u odnosu na bavljenje humorom kroz predstave, emisije, knjige i marketing, uvek tu negde. Prisutna, ali nenametljiva. Jednostavno, imam potrebu da se i na taj način izrazim, bez bilo kakvih pretenzija.