Predrag Milinković: Brazilci obožavaju Srbiju!

OD svih sportskih događaja, Olimpijske igre su komentatorima najteže za rad. Kada to tvrdi Predrag Milinković, kao član ekipe RTS koja je boravila u Riju, nema razloga za sumnju - ovo su četvrte OI koje je ubeležio u svoju biografiju.

- Radni dan mi je počinjao u 6 ujutru. U prvom delu Igara radio sam veslanje, u drugom kajak. Ta takmičenja počinju već u 8.30. Uskakao sam i za streličarstvo, odbojku na pesku, kajak na divljim vodama i tekvondo. Praktično sam komentarisao sedam sportova i radni dan mi je trajao do pola tri u noć. Najgore je bilo kad se rade večernje odbojkaške utakmice. Poslednja počinje u 22.15, traje dva sata, onda uzmete izjave, pa dok se vratite iz dvorane "Marakanazinjo" do Aj-Bi-Si centra, gde je bila baza naše TV ekipe, treba vam sat i 15 minuta, jer je dvorana odatle udaljena 45 kilometara. Tu ostavite opremu i idete u Medija vilidž, na spavanje, a to je udaljeno 45 minuta od tog centra. Jednom sam u apartman, koji sam delio sa Strajnićem i Zoranom Markovićem, došao u 3.30, a ustao već u 6 sati - kaže Milinković, bez prizvuka kuknjave.

Na Olimpijske igre dolazi spreman da podnese lud ritam rada. Između događaja u kojima on vodi glavnu reč uzimao je izjave od heroja u sportovima koje ne prati. To je bilo neophodno, budući da je tim RTS u Riju bio jedan od skromnijih. Deset komentatora je pokrivalo sve događaje!

- En-Bi-Si ima 2.000 ljudi. Japanska TV oko 800, kineska 1.200. One su se praktično "preselile" u Rio. Nas je bilo manje nego u hrvatskom timu, a radili smo više programa. Otprilike, bili smo na nivou slovenačke TV ekipe. U našem regionu jedino su bili manji timovi BiH i Crne Gore - otkriva Milinković, i kaže da vremena za druženje sa kolegama nije bilo.

Zahvaljujući iskustvu, najmanje vremena je trošio na pripreme. U glavi drži mnogo podataka o svim odbojkašima i odbojkašicama. Kako je devet godina urednik emisije "Olimpijski krugovi", zna sve olimpijce i kakve su im mogućnosti, tako da ga, ističe, nije iznenadila medalja Tijane Bogdanović u tekvondu.

- Ceo naš rad zavisi od medalja. Čim njih nema, svi počnu i nas više da kritikuju. Ne samo TV novinari, već i oni iz pisanih medija, stalno su se pitali da li će biti medalje. A onda nas je krenulo sa Štefanekom. Tada sam od njega uzeo izjavu, pa mogu reći da sam učestvovao u toj medalji. Posle sam prenosio osvajanje još tri odličja.

Reklo bi se da se Milinkoviću u Riju posrebrilo komentarisanje. Kajakaši su uzeli srebro. Tijana Bogdanović takođe. I odbojkašice. Posle je uzimao izjave od srebrnih košarkaša, pa od košarkašica koje su osvojile bronzu.

- Od osam medalja, na neki način sam učestvovao u njih šest. Za takve trenutke žive svi koji se bave ovom profesijom. Kolege i ja smo se mnogo radovali, skakali smo i šalili se ko je od nas koliko medalja "osvojio". Šarenac je uzeo dve, toliko i Rale Simić, ja tri... Ima komentatora za koje mnogi smatraju da su baksuz, ali i onih za koje misle da donose sreću. Šarenac je, na primer, "talija" broj jedan.

Ime baksuza ćemo prećutati. Dovoljno je što, ni kriv ni dužan, nosi ovaj epitet. Ali reći ćemo vam kako se zove šampion u širenju pozitivne energije. To je realizator RTS Geno Jurić, za koga Milinković kaže da ima izuzetan smisao za humor, pravljenje dobre atmosfere i spuštanje tenzija. Zbog toga, ali i profesionalizma, trebalo bi ga uvek voditi na velika takmičenja.

Naš sagovornik ističe da voli Latinsku Ameriku. Zahvaljujući Dakar reliju, tamo je bio sedam puta. Video je Argentinu, Čile, Boliviju, Peru. Bio je jedanput i u Brazilu, sa odbojkašima. Voli njihov narod, najpre zbog toga što su opušteni, ali upravo ta osobina je pomalo nervirala Evropljane naviknute na preciznost. Peđa nam najzad otkriva ono što su komentatori tokom obraćanja iz Rija stidljivo poručivali između redova - šta je u organizaciji moglo da bude bolje.

- Na prethodnim OI sve je funkcionisalo kako treba, u minut, a ovde se kasnilo. Najveće zamerke imamo na transport. Nisu se pridržavali reda vožnje. Malo ko od volontera je znao engleski jezik. Nikada nisu imali pravi odgovor na pitanja. Slali su nas na pogrešan ulaz... To vas nervira, ali svidelo mi se koliko vole sport i Srbiju. Posebno sam to video na odbojci, dok su podržavali naše devojke. Kad smo pobedili SAD, na tribinama je bila eksplozija oduševljenja. Ne vole mnogo Amerikance.

Grad je, primećuje, veoma opasan. Ako ste samo u šortsu i majici, gotovo da ste bezbedni. Ali ako nosite opremu...

- Hrvatima su ukrali aparate, pokrali su i neke foto-reportere... Nas nisu, jer smo se pridržavali internog dogovora da na snimanja idemo u grupi. Strahovali smo jedino kada imamo kameru i opremu. U centru je bilo mnogo policije i vojske. Čak smo videli i kako munjevito hapse trojicu kradljivaca. Brazilci su nam rekli da se plaše šta će biti kad se završe OI i kad se vojska i policija povuku. Čak 12 odsto stanovnika Rija živi u ozloglašenim favelama, što je gotovo dva miliona ljudi. Mnogo je narko-bandi. Uprkos svemu, Rio je prelep, a priroda neverovatna.

Sa Aleksandrom Đorđevićem

Takva je čak i kada na ekipu RTS koja snima najavu na Kopakabani niotkuda pošalje ogroman talas i primora ih da put nastave u mokroj odeći. I to je Rio.