Aleksa Jelić: Više ne podilazim publici

POP pevač i baletski igrač Aleksa Jelić vratio se nedavno iz Barselone, gde je uživao u čarima leta. Sin gitariste i pevača "JU grupe" Dragog Jelića kaže da je to grad u kojem je živeo gotovo čitavu deceniju i uvek mu se rado vraća. Po povratku u Beograd sačekale su ga poslovne obaveze - pripreme za početak nove sezone u baletskom ansamblu Narodnog pozorišta i završetak dugonajavljivanog studijskog albuma simboličnog naziva "Metamorfoza".

- Jedan deo leta proveo sam u Srbiji, a drugi u Barseloni, koju pored Beograda neizmerno volim - kaže za "Novosti" Aleksa Jelić. - Nastojim da u budućnosti izgradim život na relaciji Srbija - Španija. Ali ta moja ideja trenutno nije realna, jer sam angažovan u Narodnom pozorištu i već u novembru idemo na turneju.

* Kada nameravate da se preselite u Barselonu?

- Nikada nisam ni odlazio iz Španije, gde sam živeo od 1999. do 2007. Od momenta kada sam se vratio u Srbiju zbog muzičke karijere i nekih drugih stvari, stalno sam išao u Bareslonu, gde živi moja sestra od strica Ana, ćerka Žike Jelića. Ali budući da sam u godinama kada baletski igrači polako završavaju karijere, verujem da ću u narednom periodu razmišljati o tome šta bih radio u Španiji, dok će mi ovde primarna stvar biti muzika. Završavam treći studijski album, o kojem sam toliko govorio. Ali ne žurim sa izdavanjem, želim da ga uradim najbolje što nogu. Ovaj album se veoma razlikuje od prethodnih, po muzici, tekstovima i produkciji. Ima manje elektronike, mnogo više živog zvuka, a među saradnicima su Nikola Demonja i Ana Štajdohar.

* Šta ste želeli da poručite nazivom albuma?

- Album sam tako nazvao zbog velike muzičke promene koja mi se dogodila. Mislio sam da je moj muzički put ono što sam radio do sada, ali sam shvatio da nije. Svih prethodnih godina podilazio sam tržištu i smatrao da treba da se dopadnem svima - mamama, tetkama, babama, dedama, unucima... Sada mi je potpuno nevažno da li ću ikome da se svidim, već da u potpunosti izrazim sebe, po cenu da to ne prođe kod publike. Svako ko bude pažljivo poslušao moj novi album shvatiće zašto sam ga tako nazvao.

* Publika vas prvenstveno zna kao pevača, dok je vaša karijera baletskog igrača u drugom planu?

- Drago mi je što me nazivate baletskim igračem, jer je to jedino ispravno. Strašno je što mnogi u 21. veku za nekog kažu da je baletan. Znate, balet je jedna od najuzvišenijih umetnosti. Kada ste u stanju da dočarate emocije bez ijedne reči i da nekoga rasplačete ili nasmejete pokretom svog tela, to je ogromna stvar. Dugo sam u baletu, ali mediji su se uvek više interesovali za moju muzičku karijeru, a naročito za privatan život. Punih devet sezona sam član baletskog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu. Karijera baletskog igrača je kratka, baš kao što je to slučaj sa fudbalerima ili teniserima. Veliki je uspeh kada se neko sa 38 ili 40 godina još aktivno bavi baletom.

Dragi i Aleksa Jelić

* Može li se očekivati muzička saradnja sa Jelićima?

- Moj otac Dragi Jelić je već gostovao na novom albumu, kao gitarista u nekoliko kompozicija, a sve ostalo je pitanje trenutka, pesama i mogućnosti. Ukoliko se pojavi neka dobra pesma koju bih snimio sa "JU grupom", to bi mi bila velika čast. Oni imaju veoma jasan stav i sliku o muzici, tačno znaju šta žele, a šta ne žele.

TURNEJA

NAŠ sagovornik je u Španiji završio baletsku akademiju i nekoliko godina je igrao u čuvenom pozorištu "Liseo" u Barseloni. U Narodnom pozorištu u Beogradu publika ga može gledati u baletskim predstavama "Dom Kihot", "Ko to tamo peva"... A o predstojećoj turneji kaže:

- Još ne znam tačno gde idemo na turneju. Izvodićemo predstave "Krcko Oraščić", za koju se uvek traži karta više, i "Kraljica Margo", za koju je komponovao muziku Goran Bregović.