Smiljana Popov: Beograd je bacao svetla daleko

RETKA zverka u današnjem vremenu, Smiljana Popov, dok ovo čitate uranja u more koje zapljuskuje Reževiće. Da je ne bismo ni na tren zaboravili, subotom na Studiju B emituju se specijalne emisije njenog “Beograda za početnike”, sastavljene od najboljih priča protekle godine. Kroz njih sunčevi zraci padaju pod specifičnim uglom, osvetljavajući nam Beograd kakav dosad nismo videli. Sve i da od rođenja krstarimo njegovim ulicama. Obrazovana, originalna i znatiželjna, sa ljupkim pogledom kom se veruje, Smiljana nas već godinama približava srpskoj prestonici. Nemoguće je ne zapitati se odakle crpi nove ideje za emisiju.

-Za mene nema ničeg zanimljivijeg od priča koje gledaoca bude iz apatičnog “dogmatskog dremeža”. U njemu hrče celo naše globalno selo, a one mu diraju savest, empatiju i ljudskost, danas tako anemične i, nažalost, “neisplative” kategorije. Inspirišu me takvi ljudi i njihove priče. Do njih dolazim na najrazličitije načine, šetam se i vozim bicikl širom otvorenih očiju i ušiju. Volim da zalutam u ulice i ćoškove koje ne poznajem, u predgrađima i na obodima grada, gde god me moj bicikl nanese i odveze, pa često otkrijem prava mala blaga od priča. Vozeći bicikl do Umke, u omiljenoj biciklističkoj kafanici na obali Save, za čiju ušuškanost znaju samo “oni na dva točka”, uočila sam tablu na kojoj piše da je na tom mestu bila đumrukana - carinarnica između Turske i Austrougarske. Tako sam dobila ideju da snimim emisiju o Ostružnici kao prvom srpskom i beogradskom Dedinju, gde je Karađorđe “kuvao” Prvi srpski ustanak - kaže nam Smiljana, koja za septembar sprema sveže priče o Beogradu.

* Koliko toga još ne znamo o Beogradu?

- Osvaja me njegova urbana istorija, o kojoj Beograđani malo znaju, a to je činjenica da je “ovaj grad nekad bacao svetla daleko”, kao što pesnik reče. Da je između dva svetska rata bio kosmopolitskiji, liberalniji, progresivniji no što je danas, da je na kulturnoj mapi sveta bio važna tačka. Ksenofobija i šovinizam su bile prava apstrakcija, a za Beograđane je važilo da su dobre komšije koje su usred grada slavile romsku slavu u uličnoj povorci sa više hiljada ljudi. Imali smo i prvi budistički hram u Evropi. Za Roš Hašanu, jevrejsku Novu godinu ili purimske svečanosti, cela čaršija išla je u jevrejsku četvrt da čestita i proslavi, jer naše drage komšije bili su muslimani, Jevreji, Romi, koji si i te kako tkali identitet ovog grada. Zvuči neverovatno da je pre jednog veka Beograd imao i više internacionalnih restorana nego danas.

* Vaša najveća zamerka Beogradu bila bi...?

- To što nije prijateljski nastrojen prema biciklistima, ali ne zato što je brdovit, kako neverne Tome vole da kažu.I San Francisko je brdovit, pa to ne sprečava hiljade ljudi da svakodnevno koriste bicikl kao prevozno sredstvo. Naše gradske biciklističke infrastrukture se ne unapređuju, a broj biciklista na beogradskim ulicama munjevito raste. Gradonačelnici Londona, Beča, Budimpešte, Ljubljane, Pariza i Njujorka utrkuju se kako da saobraćajne kolapse smanje povećanjem kilometara biciklističkih staza i uvođenjem sistema javnog bicikla. Megalopolis poput Njujorka danas ima manje parking mesta nego osamdesetih godina. Beograd je i tu u prošlom veku.

* U čemu najviše uživate tokom dana?

- Moj pas Lola prostrla je najmekši pliš po mojoj svakodnevici i ispunila je nežnošću. Šetnje s njom ponovo su me upoznale sa krajem, komšijama, godišnjim dobima... Više sam na vazduhu, uključena u život. A tek kakvi su mudraci ta plemenita i krznena bića. Koliko toga o bezrezervnoj ljubavi i lepoti davanja treba od njih da naučimo. Takođe, bicikl i tango moja su najdraža dnevna bekstva u zdrav razum i lepotu, uz pomoć kojih se moj život širi i proteže nepodnošljivom lakoćom postojanja. Svi smo oboleli od hronične odsutnosti. Vrtimo na hiljade misli u glavama koje su zaboravile na tišinu. Od silne buke misli ne živimo u sadašnjem trenutku. Nismo svesni sebe, svog tela, drugih ljudi, mira u sebi i oko sebe. I bicikl i tango čine me vedrijom i boljom, imunijom na ujede i režanja realnosti i prozaičnosti svakodnevlja.