Cecina magija u Guči

Počelo je gučko ludilo!

Nevreme, gromovi i kiša koji su sinoć zahvatili zapadne delove Srbije, neobjašnjivo, mimoišli su Guču. Na samo nekoliko kilometara od trubačke prestonice grad je divljao, ali u maloj varoši velikog srca nije pala ni kap kiše.

Svirka i pesma Cece Ražnatović i Bore Čorbe bukvalno su oduvali crne oblake, koji su se nadvili nad gučkom dolinom i pretili da uskrate užitak saborašima u neponovljivoj atmosferi.

Ceca je nastupila pred već dobro zagrejanom publikom, koja je uglas pevala njene najveće hitove. Orilo se Gučom: “Dragane moj, kad dođeš ti, kada zagrme trube i sve zadrhti”... I, uistinu, sve je zadrhtalo pred “srpskom majkom”, kako su nazvali popularnu pevačicu..., što zbog njenog glasa, što zbog stasa.

- Stigla sam iz Beograda, moram da vam kažem da u čitavoj Srbiji pada kiša, samo ovde je vedro - obratila se Ceca saborašima. - Ideeeemooo...

Pre folk dive najpre se prolomio zvuk dobro poznatog rokenrola. Zapevao je Čorba svoje hitove. Guča je uspela da spoji nespojivo - rokenrol i iskonsko, trubačko.

- Možda ovo nije naša publika, ali lepo su nas prihvatili. Nikada ranije nismo nastupali na Saboru. Ovo je novina za nas. Volim Guču, posebno zbog toga što sam iz Čačka, a moj nekadašnji komšija Branko V. Radičević je osnivač ove manifestacije - rekao nam je Bora Đorđević, koji je zapalio stadion kraj Bjelice pesmom “Zadnji voz za Čačak”.

Inače, od juče svi putevi vode ka trubačkoj prestonici, koja je po 56. put domaćin srpskoj trubi i njenim obožavaocima. Pristizali su gosti iz svih delova Srbije, ali i sveta. Svi na jednom mestu, sa jednim ciljem - da pet dana uživaju uz zvuke najboljih trubačkih orkestara, da zaborave na svakodnevne probleme, da se prepuste jedinoj i neprevaziđenoj magiji Guče...

Odmah posle Karaule na Jelici, putem koji vodi iz Čačka, u vazduhu se osećao miris svadbarskog kupusa, koji se satima krčkao u zemljanim loncima. Miris “prošaran” jagnjećim i prasećim pečenjem sa ražnjeva. Sve to “začinjeno” zvucima trube, koja priziva na nezaborav, na jednom doživljeno i nikada zaboravljeno. Samo u Guči...

Jedan od prvih gostiju u saborskom kampu juče je bio Portugalac Luis Tiago Pinto. Prvi put je u Guči. Za sada mu, veli, sve “miriše” na dobar provod. Turističke radnike je iznenadio tražeći popust za kamp.

- Čim je došao, zatražio je da mu spustimo cenu - ispričao nam je Vukašin Dramlić, direktor Turističke organizacije. - Bilo nam je čudno i smešno. Popust nije dobio, ali jeste dobro društvo momaka iz Republike Srpske, koji su ga odmah zagrejali srpskom šljivovicom. Očekujemo i goste iz Engleske i Poljske, i oni će im se u tom druženju sigurno pridružiti. Pola kampa je već popunjeno, ali za najbrže ima još mesta.

Gučani kažu da će, ako je suditi po prvom danu, poseta ovogodišnjem Saboru biti sigurno rekordna za poslednjih pet godina. I ugostiteljima je juče srce bilo puno kada su ugledali kolone automobila koje su se slivale u gučku dolinu, i to sa svih prilaza - iz Čačka, Ivanjice, Lučana... Odmah su pojačali vatru pod zemljanim loncima i ispod ražnjeva. Još, međutim, drže cene “pod kontrolom”... Ali, sigurno će i njih “pojačati” već u petak. Stranci, koji su prvi put u Guči, u čudu su juče gledali svu tu količinu hrane, pića i, kako kažu, ogromne šatore pod kojima može da sedne nekoliko stotina ljudi.

Sve je nadmašila “Broćića avlija”, u kojoj u jednom trenutku užitak može da pronađe više od 1.500 duša, odnosno gotovo onoliko ljudi koliko ih sama varošica Guča ima.

- Spremni smo za svakog gosta. Jednako nam je drag i domaćin iz Arilja koji je prodao malinu i došao da potroši koji dinar, i onaj koji je prevalio hiljade kilometara iz neke svetske metropole i obreo se u Dragačevu - ispričao nam je Miloš Broćić iz čuvene “Avlije”, u kojoj neprestano prašti truba iz daha majstora Dejana Lazarevića, Saše Krstića i Siniše Stankovića. - Svako na svoj način uživa. Guča i “Avlija” svakome daju svoj prostor koji sam stvara za najbolji gušt i uživanje.