Vesna Dedić: Želim još bolju emisiju

ŠETNjA ulicom kojom se teško penje, a lako spušta, nedeljni je ritual mnogih srpskih domaćinstava. Balkanska nije samo još jedna u nizu prestoničkih ulica, zahvaljujući istoimenoj emisiji autorke Vesne Dedić. Ona je simbol ljubavi i prijateljstva. Kultni serijal u kojem su neizbežne suze i smeh, kako gostiju tako i gledalaca, u septembru slavi 15. rođendan. Mada je “Balkanskom ulicom” (RTS 1, 13.10) popularna emisija među gledaocima svih generacija, novinarka i spisateljica i dalje čeka priliku da se oproba u projektu boljem od ovog.

- Nikada nisam maštala o poslovima, već isključivo o ljubavi, putovanjima i sreći svog deteta - kaže Dedićeva. - “Balkanskom ulicom” je emisija po mojoj i meri gledalaca, kojima prija emocija, pristojnost i empatija. Ali, i dalje čekam priliku da radim još bolju emisiju.

* Emocije daju posebnu draž svakoj epizodi. Kako “otvarate” sagovornike?

- Gledam ih u oči. Ne razmišljam šta je pametno da pitam, već šta osećam dok ih slušam, kao i šta oni osećaju dok govore. U intervjuu nisu bitna pitanja pripremljena unapred, već ona inspirisana hemijom koja se stvori između dvoje ljudi.

* Na koji dosadašnji intervju ste najponosniji?

- Ne umem time da se ponosim. Postidim se kada mi neko čestita na dobroj emisiji. I posle 25 godina još čekam da snimim onu na koju ću biti ponosna. Srećna sam kada mi gosti kažu da su kao klinci sa roditeljima gledali moju emisiju i sanjali da naprave uspeh koji će ih jednog dana dovesti u emisiju “Balkanskom ulicom”. Javne ličnosti su počele da se stide svojih javnih pojavljivanja. Moja emisija je jedina u kojoj ljudi ne moraju da glume budale da bi zabavili gledaoce, niti intelektualne gromade da bi ih zadivili. Ovde su ono što jesu, imaju trenutke kada su u svojim očima veliki, ali i one kada im ništa ne ide od ruke.

* Da ste gost u sopstvenoj emisiji, šta biste otkrili gledaocima o sebi? Koju pesmu biste naručili?

- Kroz razgovor sa gostom razotkrijem i deo svoje duše. Već 25 godina sam na ekranu, pa postoje i oni koji me znaju “kao malu”. U romanima sam kroz priče mojih junakinja rekla skoro sve o sebi. Sa 48 godina nemam nijedan razlog da ikome išta prećutim, pa čak ni stvari koje se tiču moje privatnosti. Od toga u kom smeru ide razgovor zavisi i moj izbor pesme. Ovih dana naručujem “Ničiju” od Ane Bekute, baladu po kojoj je moj novi roman dobio ime.

* Šta je vaš trenutak najveće sreće i tuge?

- Sreća je uvek vezana za Lenku i njen osmeh. A tuga... To što mi je sve jasnije da ako želiš da ostaneš normalan moraš da prihvatiš surovu činjenicu da je tvoja sreća sujetnim ljudima razlog da učine sve da osmeh zameniš suzama. Moja najveća tuga je u trenucima kada na svojoj koži osetim da “čašu meda još niko ne popi da je čašom žuči ne zagrči”.

NOVA SEZONA

* Sa kim priželjkujete da prošetate “Balkanskom ulicom”?

- Imam spisak onih sa kojima želim da slavim 15. rođendan emisije. Krajem avgusta otkriću sa kim ću u šetnju bez daha, a sa kim lakonoga niz Balkansku.