Zoran Šerbedžija: Štulić je Isus našeg vremena

SARAJEVSKI gitarista, kompozitor i producent Zoran Šerbedžija, koji više od dve decenije živi u Diseldorfu, snimio je diskografski prvenac "Dobro lud i zaljubljen". Svojevremeno je svirao u "Valentinu", na albumu "Nekako s proljeća" grupe "Crvena jabuka", kao i na poslednjem disku legendarnog Džonija Štulića "Blejz" iz 1997, a sa novim pesmama vraća se prepoznatljivom pop-rok zvuku. Šerbedžija je na autorskom debi albumu okupio sarajevsku raju, rasutu po svetu - basistu Sanina Karića ("Teška industrija", "Vatreni poljubac"), bubnjara Điđija Jankelića ("Bijelo dugme"), klavijaturistu Damira Arslanagića Arslu i bivšeg gitaristu "Plavog orkestra" Mladena Pavičića Pavu.

- Ovo je slučajan debi album, jer nikad nisam mislio da ću snimiti disk na kome ću pevati - kaže, za "Novosti", Šerbedžija. - U Nemačkoj sam radio na mnogim projektima jugoslovenske, balkanske, pa i svetske muzike, ali nikad nisam bio ozbiljan pevač. Tražio sam vokal koji bi otpevao album, ali sam shvatio da ne mogu da ga priuštim, jer su ili skupi ili ludi. Rešio sam da sve sam dovršim i ispalo je solidno. Album je u duhu sarajevske muzičke scene, lagani pop-rok, logičan nastavak onoga što sam radio, s malom pauzom od 25 godina.

* Da li je bilo teško da posle toliko godina ponovo okupite svoju "raju"?

- Deo benda koji živi na potezu Nemačka - Holandija je blizu, ali je pitanje da li će Pava imati dovoljno jak razlog da dođe iz Kanade kako bi svirao sa nama. Pava mi je najveći prijatelj i sticajem okolnosti našao se u Diseldorfu i odsvirao deonice na gitari. Toliko mu se dopalo da je odlučio da se pojavi u spotu "Dobro lud i zaljubljen", i to će biti njegovo prvo pojavljivanje posle 25 godina. Promovišemo singl po singl, jer je izdavaštvo na mizernom nivou. Uradio sam i dva instrumentala, a jedan sam posvetio šestogodišnjem sinu Floidu.

* Kako je bilo sarađivati sa Štulićem?

- Imao sam sreću i čast da produciram i sviram na duplom albumu "Blejz", što mi je najveće iskustvo u životu. Kada radite sa njim i on posle ode, imate utisak da je sve poneo sa sobom. Nikad mi se nije desilo da odsviram tako produktivno 23 pesme, za samo nekoliko nedelja. Džoni te prosto uvede u muziku i uzme sve što mu treba. Jednostavan je, divan i pošten. Od njega čovek može da nauči da ne bude pohlepan. Štulić je od onih ljudi koji imaju oreol iznad glave, kao Džimi Hendriks i Če Gevara. On je poslednja pop ikona. Baš kao Isus, uspeo je da ga ljudi vole, skontaju i poistovete se sa tim što radi, a da ništa nije tražio zauzvrat. To je njegova genijalnost! Jedan sam od nebitnih prolaznika u njegovom stvaralaštvu, ali sam srećan što sam dobio šansu da radimo zajedno. Žao mi je što nisam imao priliku da taj album uživo izvedemo.

* Kako danas gledate na vreme provedeno u Sarajevu i tamošnjim bendovima?

- To su bila poslednja sećanja na Jugoslaviju i najlepši period mog života, mada je situacija u SFRJ tada bila klimava. Kada imate dvadesetak godina i radite ono što volite, sve izgleda idealno. Sarajevo je uvek u mom srcu i tamo se osećam se kao kod kuće. Najlepše mi je bilo u Jugi. Sve je funkcionisalo. Sa malo smo imali mnogo. Nije nikakva umetnost da sa mnogo novca napravite velike stvari. Bogatstvo je u tome šta znaš, a ne šta imaš.

MOJ STRIC RADE

NA pitanje zašto nikad nije sarađivao sa svojim slavnim rođakom Radetom Šerbedžijom, Zoran kaže:

- Rade radi na drugom nivou, živimo u različitim delovima sveta i bavimo se različitim stvarima. Njegov sin Danilo je odavno hteo da osnuje bend "Šerbedžija" i rekao sam mu da sam tu ako im zatreba solidan gitarista. Do devedestih nisam ni znao da smo rođaci. Rade mi je objasnio u kakvom smo srodstvu i da mi je neki stric, jer nema mnogo Šerbedžija. Upoznali smo se na promociji albuma "Nekako s proljeća". Prvobitna ideja bila je da Rade govori stihove u istoimenoj pesmi, pa je tek kasnije došlo do saradnje sa Kemalom Montenom.