Bora Čorba: Kažu mi da sam izdao rokenrol!

KADA je Bora Đorđević seo u crvenu fotelju kao član žirija muzičkog šou-programa „Pinkove zvezde”, mnoge je ostavio bez teksta. Ubrzo su usledili različiti komentari - od pohvala do kritika da mu nije mesto među narodnjacima. I čim je zauzeo poziciju, sve sa svojom beležnicom, videlo se da je on ovu ulogu vrlo ozbiljno shvatio.

Međutim, i u potpuno drugačijem izdanju Bora Čorba je, po mišljenju mnogih, ostao jednako intrigantan i zanimljiv publici. Zapravo je isti onakav kakvog ga znamo sve ove godine - svoj, prepoznatljiv i poseban. Takav je u komentarima koje daje takmičarima, dok komunicira ili se šali sa članovima žirija, ali i kada među prvima digne stolicu ili jedini ne pritisne zeleni taster.

- Kada me je Željko pozvao da budem član žirija, odmah sam prihvatio. Dileme nije bilo, zato što je ovo pristojno takmičenje, a ne „seljana”. Osim toga, svi članovi žirija su moji prijatelji koje znam godinama. Od početka se svi jednako trudimo da takmičarima damo „vetar u leđa” i stimulišemo ih da nastave da pevaju. Mislim da radimo pravu stvar. Do sada se već izdvojilo nekoliko mladih takmičara pred kojima je lepa budućnost.

* Do ovog takmičenja ste uvek vi bili na sceni. Kako vam sve to sada izgleda s druge strane, kada posmatrate i ocenjujete nastupe takmičara?

- To je vrlo nezahvalan posao. Tim mladim ljudima je pevanje sve u životu. Iza scene oni umiru od straha, tamo se odvijaju teške drame, tako da je teško biti strog prema njima. Mi se, pre svega, trudimo da ih ohrabrimo, da se ne uplaše i ne posustanu. Najvažnije je da pedagoški delujemo na njih.

* S obzirom na to da ste roker, drugačiji ste sluhista za narodnu muziku, što se i vidi. Da li vam ponekad smetaju komentari vaših kolega koje cepidlače zbog ukrasa i trilera?

- Ja se ne razumem u jodlovanje ili zavijanje, pa prepuštam drugima, koji za to imaju sluh, da to prokomentarišu. A što se tiče narodnih pesama, neke mi se dopadaju, a neke ne. Znate, kad sam u kafani ja ne slušam rok, već narodnjake i uz njih i „cirkam”.

* Da li mislite da danas ima manje mladih pevača koji umeju da iznesu pesmu, bez obzira na to da li je narodna ili zabavna?

- Ima sjajnih pevača, ali nema autora. Ljudi idu linijom manjeg otpora - sednu za kompjuter, kuckaju po tasterima i misle da komponuju, a to ne može tako. Osim toga, ne putuju dovoljno, nemaju dobru kilometražu, niti dovoljno „prašine”, a i žive svirke.

* Da li ste uz ovo takmičenje drugačije počeli da slušate narodnjake? Šta je to što vas sada dirne u nekoj narodnoj pesmi, to sigurno nije triler?

- Slušam ih isto kao i ranije. Ništa se u tom pogledu nije promenilo. I, nisu trileri ti koji me pogađaju, ali neka emocija uvek postoji. Bilo je situacija koje su me maltene i rasplakale. Ima tu divnih pesama i ne treba bežati od toga. S druge strane, s obzirom na to da je u prvom ciklusu „Pinkovih zvezda” pobedio džezer Ivan Kurtić, drugi bio roker Pavle Dejanić, tek treći Slobodan Radanović, koji je narodnjak, mislim da je moja uloga tu bila vrlo značajna.

* Šta sve može da se nađe u vašoj beležnici osim komentara, da li možda neki stih, neko zapažanje...?

- Pišem sve ono što želim da kažem takmičaru posle nastupa, kako bih mu skrenuo pažnju na greške ili ga pohvalio.

I lakše mi je kada to imam zabeleženo, jer kako kaže ona narodna - „Pametan piše, a budala pamti”.

* Možda nam ta beležnica otkriva nekog štrebera u vama?

- (smeh) Pa, nazovite to kako hoćete. Ali, ja nikad nisam bio štreber. Uvek sam bio kampanjac.

* Da li ste nekada posle emisije legli s mišlju da ste nekog oštetili ili, uopšte, vaše kolege?

- I to se dešavalo, ali srećom, vrlo retko. Obično smo jednoglasni i isto mislimo. Svi imamo sluha, karijere i dovoljno smo ostvareni umetnici da znamo šta radimo. Ali eto, dešavaju se i greške - hvala bogu, pa živi smo ljudi.

* Iako ste surovi roker, delujete kao „najmekši” član žirija. Uvek se trudite da svaki komentar malo uvijete. Da li je to deo vašeg karaktera ili nešto što ste s godinama naučili?

- Uvek dajem komentare po svojoj savesti. Tu nema kalkulacije, bez obzira na žanr. Ako neko otpeva kako treba, dobiće pozitivan komentar, a ako se ne pokaže dobro ne može ni da bude pohvaljen. Možda komentarišem na drugačiji način u odnosu na druge, pa to samo zvuči mekše. Naravno da neću da ih potcenjujem i omalovažavam, govorim im da nemaju pojma, da su dosadni i tome slično, kao članovi žirija na nekim drugim televizijama. Moje je da im ukažem na šta da obrate pažnju i kako da nešto poprave, i mislim da je to ispravno. Važno je da ti mladi ljudi shvate da stalno moraju da rade na sebi, i da se, i kada ispadnu, i ubuduće prijavljuju na takmičenje.

* Sa kakvim se komentarima susrećete sada kada su vas ljudi videli u drugačijem svetlu?

- S jedne strane sam dobio, s druge izgubio. Rokeri su me optužili da sam izdao rokenrol, da sam se prodao, prebacuju mi što sam pristao da se pojavim na toj televiziji... Međutim, ja za sve njih imam samo jedan odgovor - sedim pored Cece.

* Osim što ste član žirija u „Pinkovim zvezdama” često ste i van zemlje, na nastupima. Da li vam je to prenaporno?

- Veoma teško sve usklađujem, imam zaista mnogo obaveza, ali na sreću, sve nekako postižem. Za nastupe i koncerte koje ima „Riblja čorba” uvek nalazim vreme. Ceo život mi je takav. Kada sam želeo da budem ovo što jesam, ne mogu mnogo da biram, a nemam pravo ni da se žalim.