Preminula Lola Novaković

JOŠ jedna zvezda zasjaće na nebu. Jedna od prvih dama domaće zabavne muzike, balkanska diva, kraljica evergrina sa nezaboravnim rasponom glasa - Lola Novaković umrla je u nedelju u svom rodnom Beogradu. Za dvadesetak dana bi napunila 81 godinu.

Kada su je roditelji Radmila i Milan dovelu u njihov dom u Bulevaru kralja Aleksandra 54, komšije su govorile "biće lepotica" jer ima divne, krupne, zelene oči. Primetili su i da plače iz sveg glasa i konstatovali, u šali, "biće pevačica". I bi, jedna od najboljih i najlepših na jugoslovenskoj sceni. Znalo se to još u osnovnoj školi kada su je izbacili iz hora, jer druga deca od njenog glasa nisu mogla da se čuju.

Do velike popularnosti koju je stekla šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Lola je došla preko Radio Beograda, gde je 1957. primljena kao stalni vokalni solista. Iste godine je bila jugoslovenski predstavnik na čuvenom Sajmu u Lajpcigu, uz već popularnog Ivu Robića, a po povratku joj je diskografska kuća DEKA izdala prvu ploču sa pesmama "Alisa u zemlji čuda" i kubanskim hitom "Babalu" na španskom jeziku. Nakon nastupa na Opatijskom festivalu 1958. sa pesmom "Kućica u cveću", odlazi na Bliski istok i postaje velika libanska zvezda sa jednogodišnjim ugovorom za bejrutski "Mulen ruž". Ispraćena na brod uz suze Libanaca, vratila se u svoj rodni grad i održala prvi solistički koncert u Domu sindikata.

Festivalske nagrade osvaja od 1961. na svim prestižnim takmičenjima, u Zagrebu, Opatiji, Splitu, Beogradu...

Krajem te godine odlazi na turneju po Poljskoj i Mađarskoj, a Poljaci izdaju album "Ke sera, sera", sa pesmama na španskom i engleskom jeziku. Tada staje i pred filmske kamere, što je bila njena želja odmalena, i radi sa legendarnim fudbalerom Crvene zvezde Dragoslavom Šekularcem film "Šeki snima, pazi se".

Kao predstavnik Jugoslavije, 1962. godine je sa kompozicijom "Ne pali svetla u sumrak" osvojila četvrto mesto na takmičenju za "Pesmu Evrovizije". Usledila je šestomesečna turneja po Japanu, a najtiražniji dnevni list na svetu "Asahi šimbun" je pisao:

- Te oči su mnogo videle, taj glas je mnogo pevao - navodi tamošnji novinar.

- Podseća nas na nemirne talase koji udaraju u nemirne obale Japanskog mora. Mi Japanci smo zavoleli Lolu i voleli bismo da ostane kod nas.

Ipak, ponovo željna Beograda, Lola se vratila. Usledio je još jedan trijumf u leto 1964. na međunarodnom festivalu u Rimu, gde je osvojila prvu nagradu sa pesmom Dušana Vidaka "Ulica četiri fontane".

Od 1963. do 1965. je učestvovala u dečjoj TV seriji "Na slovo, na slovo". Jednu od svojih najčuvenijih pesama, "Kap veselja", otpevala je 1966. na međunarodnom festivalu Balkanijada u Beogradu, a pesma je proglašena za hit godine.

Prvi brak, koji je trajao nešto kraće od dve godine, sklopila je 1962. sa profesorom fiskulture Borom Kragujevićem. Godine 1966. se udala za Mila Jovanovića, predstavnika avio-kompanije "Panameriken", međutim, i od njega se razvodi nakon četiri godine.

Presudan festival u njenom emotivnom životu dogodio se 1971. kada je na "Beogradskom proleću" u alternaciji sa Draganom Antićem pevala pesmu "Ljubi me". Tada se u žutoj štampi pojavila priča o njihovoj ljubavi, što su oni isprva krili, jer Dragan je više od decenije bio mlađi od nje.

Ipak, ljubav je pobedila i njihov brak je trajao do 2000. godine. Tada je odlučila i da se povuče iz umetničkog života, umorna od novinarskih izmišljanja i zasićena domaćim festivalima. Jedini nastupi koje je Lola Novaković beležila poslednjih godina bili su u Pozorištu na Terazijama, u kabareu "Dobra stara vremena" Radeta Marjanovića.

* "Kućica u cveću", 1958.

* "Kiša i mi", 1961.

* "Jednom u gradu, ko zna kom", Opatija 1961, pobednička pesma

* "Ne pali svetla u sumrak", Pesma Evrovizije 1962, četvrto mesto

* "Marike", 1967.

* "Vrati se" 1970.

* "Neko čeka na mene", 1971.

* "Znam zašto živim" 1972.

* "Duga topla noć", "Beogradsko proleće", 1973, pobednička pesma

* "Harmonika", Opatija 1981, pobednička pesma

* "Zasvirajte violine", 1982.