Gabi Novak: Još plačem uz Arsenove stihove

NjIHOVA ljubav trajala je pola veka. Ono sve što znamo o Arsenu Dediću, to je stvarno tako malo u odnosu na iskustvo njegove životne saputnice Gabi Novak, koju je "voleo na svoj način". I zato, "u slavu ljubavi njegove", "ne rekavši mu zbogom, nego doviđenja", i "sve muzike" koju nam je podario, Gabi sa njihovim sinom Matijom i prijateljima, priređuje niz koncerata njemu u čast. Posle Zagreba, Podgorice i Ljubljane, pred beogradskom publikom nastupiće 9. aprila u Sava centru.

- Tako se zahvaljujemo Arsenu na ogromnom opusu koji je ostavio - kaže za "Novosti" Gabi Novak. - On nikada neće umreti. On je živ i živeće sigurno još godinama, decenijama.

Prvi zajednički nastup Gabi i Arsen imali su 1964. u Splitu, kada su u alternaciji otpevali evergrin "Kuća pored mora", a brak su sklopili 1970. Zato Gabi tvrdi da joj je teško da opiše prazninu koju oseća poslednjih sedam meseci, od kada Arsena nema.

- Smrt najmilijih je gubitak s kojim odlazi pola tela - govori Gabi. - Jednostavno, kao da si sakat, čoveče božji! To je jedno duhovno stanje. Dugo nemam majku, oca od svoje 10. godine, on je stradao u Drugom svetskom ratu. To su strašni gubici i teški lomovi, jer s njima smo delili i dobro i zlo, negovali ih, voleli, bili njihovi i sada nam samo tako odlaze. Kada prođu meseci i godine shvatiš da je otišao deo tebe koji više ne možeš da vratiš. Može se to malo ušuškati. Ja to radim sa mojim Arsenom tako što čitam njegovu poeziju po 130. put, slušam njegov rad, učestvujem u velikom projektu u njegovu čast...

Arsenovi stihovi bude jake emocije, mnogi su uz njih pevali i plakali, mirili se i rastajali. Za Gabi oni imaju poseban značaj, a sada joj neki i nateraju suze na oči:

- Volim da izdvojim "Kuću za ptice" koju vrlo emotivno doživljavam, kao i "Ono sve što znaš o meni" i "Pusti me da spavam". To su te evergrin balade koje će živeti dugo.

Na "Koncertu za Arsena", uz Gabi i Matiju su i njihovi zajednički prijatelji: Zlatan Stipišić Džiboni, Zoran Predin, Zafir i Vasil Hadžimanov, Bisera Veletanlić i orkestar "Kamerata Serbika".

- Vrlo sam srećna da će biti Bisera, koju smo teško pridobili za to. Zaslužno je tu. Sa Arsenom je pre mnogo godina na "Beogradskom proleću" pevala "Ne plači" i dobila sve žive nagrade. Stvarno je izvela nezaboravnu interpretaciju. Drago mi je i da će biti Zafir i njegov sin, mali Vasil, koji će pratiti svoga ćaću. On je Matijino godište i sjajan je pijanista, izuzetan.

Turneju će, veli Gabi, završiti u Arsenovom rodnom Šibeniku, 28. jula, u tvrđavi, na njegov 78. rođendan. To će joj, priznaje, biti posebno emotivna i teška obaveza, budući da tamo žive njegovi najintimniji prijatelji i da su mu u tom gradu sahranjeni roditelji. Mada je zakoračila u devetu deceniju života, a prvi javni nastup je imala 1959. u Zagrebu i odavno priča da je dovoljno pevala, Gabi ne odustaje. Štaviše, stručnjaci tvrde da je njen glas kao vino, s godinama sve bolji.

- Ne otkazujem nastupe niti znam kada ću prestati da pevam - objašnjava naša sagovornica. - Posle 56 godina kontinuiranog pevanja, glas mi se nije promenio, niti ga štedim. Ostao je isti, ali je dobio strahovito na oblikovanju zato što radim mnogo sa mladim ljudima. Snimila sam dva prekrasna albuma "Pesma je moj život" i "Džezarela", u kojima moj Arsen nije učestvovao, niti dao bilo kakvu sugestiju. Sa "Džezarelom" sam otvorila džez festival u Beogradu. Bio je to jedan od najlepših koncerata u mom životu. Matija me je odvojio od estrade, mada ne mogu reći da sam pevala gluposti u životu. Radila sam po svom načelu i instinktu. Matijina ideja je bila da svoj glas dopunim sa potpuno novim zvukom. Rekao mi je: "Mama moja, nećeš stalno pevati nekakve šlagere. Hajde da napravimo tatine pesme u novom ruhu. One mogu da funkcionišu u novim oblicima i pristupima." Rado sam pristala i to mi je bio najveći zaokret u životu. Progovorila sam moderno, emotivno i otvorila neke zaboravljene puteve u sebi. Otkrila sam u sebi nešto što je tinjalo i tražilo izlaz.

Prvu damu jugoslovenske zabavne muzike publika je prihvatila i sa potpuno drugačijim aranžmanima. A to je u karijeri oduvek bilo najvažnije. Od prvih muzičkih koraka vodi je emocija publike.

- Arsen mi je u jednom od poslednjih razgovora o muzici rekao da ne pevam, nego govorim - otkriva nam Gabi. - Kazao mi je da nemam veliki glas, ali da je moja veličina i uspeh u iskazivanju emocije i pristupu svakoj pesmi koju prepoznajem i razrađujem joj tekst.

Porodica je Gabi oduvek bila na prvom mestu, a sada, kada Arsena nema, a unuka je porasla, pitamo je da li će se vratiti svojoj prvoj ljubavi, primenjenoj umetnosti.

- A joj, ah - setno će Gabi. - Doći će, možda, ono tiho vreme u kome ću se vratiti oslikavanju starog stakla, vaza i čaša. U mom životu muzika je bila jača i izbrisala na neki način moju školu primenjene umetnosti, grafiku, slikarstvo i sve što sam mislila da će mi biti budućnost.

ČOLA - GOST IZNENAĐENjA

U SVAKOM gradu Dedići su na koncertima imali i goste iznenađenja, ali Gabi nije želela da nam otkrije ko će biti na beogradskom. Samo je nagovestila da taj gost nije pozvan da bi povećao broj posetilaca, nego zato što je otpevao dve najznačajnije Arsenove pesme. Konstatujući da je Gabi "slatka što nam nije otkrila ime gosta", njen sin Matija nam je, ipak, rekao da će to biti Zdravko Čolić.

- Izuzetno smo srećni što je Zdravko pristao da bude deo projekta posvećenog Arsenu - kaže Matija. - Uvek nam je bilo drago da čujemo kako lepo priča o važnosti Arsenove muzike u njegovim mladenačkim danima.