Ivana Miličević: Obožavam šljivovicu i narodnjake

DA muškarci više vole plavuše, baš kao u filmu fatalne blondine Merilin Monro, potvrdila je i Ivana Miličević. Lepotica čiji koreni potiču s našeg Balkana, zemlje krvi i meda, a koja je ulogom Keri u HBO seriji „Benši” (premijera četvrte sezone od osam epizoda zakazana za 2. april u 20.00 na Sinemaksu) potvrdila status mlade glumačke sile čije vreme tek dolazi. I baš kao što to njena platinasta koleginica u pesmi za pomenuti film poručuje, i Ivanina uloga Keri, profesionalni pljačkaš dragulja, smatra da su „dijamanti ženini najbolji prijatelji”. A kako je to biti u koži junakinje podeljene između obaveze da zaštiti najbliže, iskušenja pred kojima se nalazi kao lik u seriji, i onih koje joj nameće glamurozni Holivud sa svim licima i naličjima, u ekskluzivnom razgovoru za „TV novosti” otkriva jedna od najtraženijih mladih plavuša američke kinematografije:

- Kao i do svih drugih dobrih stvari u životu, tako je i do saradnje s ekipom „Benši” došlo sasvim slučajno. Oni su već odmakli u snimanju pilot-epizode, kad sam, tragajući za novom ulogom, nabasala na Keri. Pročitala sam scenario za jednu epizodu i poželela da ih pročitam sve. U to vreme prolazila sam kroz težak ljubavni brodolom i nekako sam se pronašla u Keri. Kad sam prvi put stala pred kamere, nisam ni morala da glumim. Ona je pljunuta ja - otkriva nam Ivana, koja se proslavila u zvučnim filmovima „Džeri Megvajer”, „Vanila Skaj” i kultnoj seriji „Sajnfeld”. Mada se to po savršenom američkom akcentu nikad ne bi naslutilo, ono što Ivanu čini posebnom za ovdašnju publiku jeste njen rodni grad - Sarajevo.

* Nedostaje li vam Balkan u Holivudu?

- Osećam veliku nostalgiju prema zemlji iz koje sam potekla. Kad mislim na otadžbinu, nikad ne razmišljam samo o jednoj zemlji. Sve je to Balkan. Najveća želja mi je da posetim Sarajevo. Nisam bila u njemu posle rata. Odmah zatim, tu je i predivna hrvatska, mediteranska hrana. Volim miris ribe pečene na roštilju, posute s malo maslinovog ulja i belog luka. Nedostaju mi i srpske palačinke i šljivovica koju obožavam. Volim naše ljude, dobri su i plemeniti, a hrvatska prelepa priroda vraća me u detinjstvo, i čini da se ponovo osećam kao da imam 15 godina. Istina, u njenim čarima, u poslednje vreme češće sam uživala s dečkom, a ne s porodicom kao ranije.

* Znači, vaš dečko je, takođe, veliki ljubitelj Balkana?

- Dok smo bili zajedno - bio je. Sad ne znam, budući da smo raskinuli.

* Kakva sećanja vas vežu za odrastanje na našim prostorima?

- Pre svega za godine provedene u Sarajevu. Sećam se da su moji roditelji stalno pričali o Zdravku Čoliću, tako da je on važan deo mog detinjstva. Čak i danas kad dođem u Hrvatsku, nikad ne idemo u diskoteke gde se sluša strana muzika, već isključivo u srpske klubove. Obožavam srpsku muziku, ponajviše narodnjake (rekla je na srpskom). Tamo je najbolji provod. Takođe volim Split, ali ne i da izlazim po tamošnjim klubovima jer se sluša ista muzika kao u Americi. Moj ukus više odgovara onome što se slušalo krajem devedesetih. Veliku ljubav gajim prema Splitskom festivalu. Zvučaće smešno, ali znam sve festivalske pesme iz 1998.

* Vratimo li se iz devedesetih u aktuelni milenijum, vašu karijeru, trenutno, obeležava nastavak hit serije „Benši”. Šta nas tu očekuje?

- Ne mogu da vam otkrijem mnogo toga, ali recimo da će Kerina glavna preokupacija biti da popravi sve loše u svom životu. A mnogo je toga. Još je u velikom haosu. Sustižu je tajne i stari gresi, ali novu sezonu obeležiće potpuno drugačija atmosfera i emocije.

* Koliko je teško bilo ovladati borilačkim veštinama?

- Iz moje biografije može se zaključiti da nemam iskustva s tim. Ipak, uz redovne svakodnevne treninge uspela sam da otkrijem i taj, meni sasvim nepoznat deo moje ličnosti. Važan je kontinuitet. Sat vremena dnevno imam kardio trening, a posle toga sa trenerom praktikujem samo borilačke veštine. Nisam prestala da treniram čak ni između dve sezone, kako ne bih ispala iz kondicije. To je sjajno iskustvo, obožavam borilačke veštine. Postoje određene scene koje su mi se posebno urezale u pamćenje. Mada nisam krvoločan tip, neke od njih za mene kao glumca su pravo otkrovenje.

* Kako je Keri u tom smislu uticala na vas?

- Ponekad je tokom tuče potrebno uskladiti poznavanje pokreta, ali istovremeno kanalisati svu snagu i osećanja tako da publika stekne pravi utisak. To se najčešće dogodi u situacijama kad je Keri primorana da se bori, jer je svesna da će njena porodica biti u opasnosti ako ne pobedi. Ono što sam naučila snimajući ovu seriju jeste da zastupam svoj stav, čak i fizički. Da mi se u stvarnosti dogodi da me neko napadne, ne mogu obećati da bih ga pobedila, ali bi svakako bio dobro povređen.

* Postoji li nešto što biste promenili u karijeri? Koji biste savet kao iskusna koleginica preporučili Ivani s početka karijere?

- Uf, mnogo toga. Poručila bih joj da se ne ošiša nakratko zarad reklame (smeh). Ono što bih sigurno promenila jeste to da bih upisala školu glume po dolasku u Holivud. Problem je u tome što nisam znala da postoji mogućnost za to, a mladim glumcima koji nisu sa američkog govornog područja ona mnogo znači. Još jednu stvar koju bih rekla mladoj sebi, jeste da nikad ne odustajem od borbe. To je lekcija koju me je naučila Keri i koja mi je mnogo promenila život od kad radim na ovoj seriji. U borbi za život nema pauze.

* Da li vam je poreklo pomoglo ili odmoglo u građenju karijere u „obećanoj zemlji”?

- Nemam akcenat, ali zbog specifičnog imena često glumim likove iz jugoistočne Evrope. To je predrasuda s kojom svi mi sa ovih prostora moramo da se suočimo. Istovremeno, to je i sjajna prilika za početnike da se pojave u filmu, jer je velika potražnja za glumcima koji bi verodostojno mogli da iznesu te role.

MAŠTAM O KOMEDIJI

* POŽELITE li ponekad da pobegnete iz „Benšija”?

- Već nekoliko godina glumim snažan i karakteran lik. Prija mi, jer me je Keri učinila prepoznatljivom. Ipak, čeznem za dobrom komedijom. Volim sitkome i želela bih da se ponovo pokažem u humorističkom svetlu. „Sajnfeld” je moja prva ljubav. Tu sam ostvarila prvu ozbiljnu ulogu, a da nisam glumila Ruskinju u Holivudu. Obožavala sam humor iz te serije. Opsesivnu težnju scenarista da iznova pišu nove fore, kako bismo iz sezone u sezonu bili „sveži”. To je umetnost. Čini se da je lako glumiti u komediji, ali uporedim li je s „Benši”, može se reći da je izneti kvalitetan lik u sitkomu podjednako teško kao biti u top fizičkoj formi.