Svetske zvezde Srbiju hvale na sva usta

VODEĆI ekonomski časopis u svetu, londonski "Ekonomist", izneo je nedavno zanimljivu tezu: kada bi Srbija ceo svoj budžet uložila u odnose s javnošću, ne bi dostigla efekat koji zajedno ostvaruju njena dva najveća brenda - Novak Đoković i Egzit.

U nizu svetskih priznanja koja je osvojio festival Egzit u prethodnih 16 godina postojanja, izdvaja se najnovija nagrada Evropske turističke organizacije EBD za najbolji muzički festival.

- Nagrada EBD-a je najznačajnija kada su u pitanju turističke destinacije Evrope - kaže, u razgovoru za "Novosti", Dušan Kovačević, direktor festivala Egzit. - Poseban politički značaj ima činjenica što se ona dodeljuje u saradnji sa Evropskom komisijom. Imajući sve to u vidu, očekujemo pozitivne efekte i dalje povećanje doprinosa Egzit festivala turističkoj privredi Srbije i njenoj promociji u svetu.

Festival će prvi put biti u prilici da sklopi višegodišnji ugovor s Vladom Srbije o finansiranju u periodu dužem od šest godina, kao što je najavio premijer Srbije Aleksandar Vučić. O kojoj sumi je konkretno reč?

- Očekujemo da će konkretan iznos biti definisan u najskorijem periodu. Koliki god da bude, sigurno je da će Egzit sva sredstva državi vratiti samo od sopstvenog poslovanja, dok će se kroz dolazak turista iz više od 60 zemalja sveta taj iznos vratiti najmanje dvadesetostruko. Doprinos Egzita privredi Srbije trenutno iznosi od 10 do 15 miliona evra godišnje. Podsetiću da je Si-En-En procenio da vrednost promocije koju Srbija dobije zahvaljujući Egzitu iznosi više od 70 miliona evra godišnje! Sve ove činjenice govore da ulaganje države u Egzit predstavlja jednu od najisplativijih investicija koje naša zemlja ima.

Kolika suma je realno potrebna da bi se pripremio jedan dobar Egzit koji bi svakodnevno imao oko 40.000 do 50.000 posetilaca?

- Festivalima u zapadnoj Evropi potrebno je od 25 do 50 miliona evra za organizaciju manifestacije veličine Egzita. Idealna suma za Egzit bi bila od 12 do 13 miliona evra, ali, nažalost, maksimalan budžet koji mi u našoj limitiranoj ekonomiji možemo da dostignemo, a s kojim ipak uspevamo da pobedimo mnogo bogatije konkurente i budemo najbolji evropski festival, iznosi oko 4,5 miliona evra godišnje.

Kažete da je prethodnih godina Egzit sa 150 miliona evra doprineo budžetu. Koliko doprinose drugi slični festivali u regionu, a koliko se ulaže u njih?

- Ulaganje u festivalski turizam nije ništa neuobičajeno u Evropi - mađarska vlada organizaciji koja stoji iza budimpeštanskog Sigeta daje milion i po evra godišnje. Milionske izdatke daje i španska vlada za njihove festivale, a slična je praksa i u drugim evropskim zemljama. Razlog zašto je to tako vrlo je jednostavan - veliki festivali su ogromni generatori turističkog priliva i međunarodni promoteri zemlje u kojoj se organizuju.

Uprkos skromnim sredstvima, Egzit svake godine uspe da svojim kredibilitetom privuče neke od najznačajnijih izvođača današnjice...

- Nekako uspemo da ih uverimo, iako ne možemo da ih platimo koliko ih plaćaju festivali u bogatijim zemljama, da je atmosfera na Egzitu nešto što nijedan izvođač ne bi smeo da propusti. I većina velikih izvođača nam poveruje i dođe. I skoro svi istaknu kako su na Egzitu imali jedan od najboljih nastupa na turneji, a neretko i u karijeri. Tako je Egzit postao jedinstveno mesto gde najbolji svetski izvođači mogu da se gledaju i slušaju za manje od 50 evra za sedam dana festivala, računajući i "Si dens". Takva mogućnost ne postoji nigde na svetu. Ni blizu.

Koje zvezde će obeležiti ovogodišnji festival, od 7. do 10. jula?

- Pratimo svetske tokove i trudimo se da se na Egzitu vide neke od najvećih novih i starijih potvrđenih zvezda. Ove godine imamo dosad najaktuelniji program, imena s vrha svetskih top-lista, vodeće zvezde najvećih festivala. Tu su superzveda Eli Golding, najpopularniji svetski reper Viz Kalifa i zvanično najbolji evropski reper Stormzi. Dolaze i izuzetno traženi indi-rokeri "Bastil", te pank legende "Kok sperer" i metal ikone "Et d gejts". Imamo zvanično najbolji svetski didžej duo, Dimitri Vegas i Lajk Majk, zatim apsolutne vladare radijskih talasa Robina Šulca, Disajpls, Nikija Romera, Federa... Elektronski program trenutno vode Solomun, Majnd Agenst, Tomi for Seven, rezidenti pariskog superkluba "Konkrit", te ruski trio "Tedi kilerz". Spisak programa nije ni blizu gotov, i u narednom periodu će biti objavljeno još mnogoo sjanih izvođača.

Ko su izvođači koje žarko želite da nam priuštite na Egzitu a do sada to nije bilo moguće zbog finansijskih ili nekih drugih razloga?

- Američki rok bend oformljen u Los Anđelesu 1991. godine Rage Against The Machine mi je jedan od omiljenih bendova iz detinjstva, ali oni, nažalost, već godinama ne sviraju. Inače, da podsetim one koji možda ne znaju, postavu benda, nepromenjenu od nastanka, činili su pevač Zak de la Roča, gitarista Tom Morelo, basista Tim Komerford i bubnjar Bred Vilk.

Tradicionalno, među publikom većina su ljudi iz regiona i iz Britanije. Da li ste odgonetnuli šta je za njih tako magično na Egzitu?

- O ovom pitanju su se pisali akademski radovi. Kratak odgovor bi bio - specifični istorijski trenutak u kojem je Egzit nastao, ogromna pozitivna energija koju je generisala domaća publika koja je posle izgubljene decenije devedesetih bila gladna normalnog života i stranih koncerata, kao i magična atmosfera Petrovaradinske tvrđave gde se ova alhemija odigravala. Strana publika je osetila tu izgubljenu energiju koja je postojala na počecima velikih festivala krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih u SAD i Velikoj Vritaniji, i počela da dolazi u sve većem broju. Treba istaći da je u poslednjim godinama, pored Engleza, sve više Holanđana, Bugara, Rumuna, Turaka, Francuza, Mađara...

Od pre nekoliko meseci Egzit i Grad Novi Sad praktično zajedno rade na kandidaturi Novog Sada za evropsku prestonicu kulture. Kako će to izgledati na ovogodišnjem festivalu?

- Angažovanje Egzit fondacije na ovoj kandidaturi rezultat je dugoročnog opredeljenja koja smo sebi postavili kao identitesku svrhu svoga rada, a to je trajni fokus na društveni aktivizam. Svakako ćemo naš rad na brendiranju Novog Sada i Srbije nastaviti i u narednom periodu, i sigurno je da će i festivali u ovoj i narednim godinama biti obeleženi ovim važnim društvenim projektima.